Nova iskra koja bi mogla dodatno zapaliti sukob u Evropi: Da li Moldavija odustaje od neutralnosti?

Na pitanje o potencijalnom pristupanju NATO-u, predsednica Moldavije Maja Sandu odgovorila je u intervjuu za Politico da njena zemlja još pokušava izvagati naredni korak i hoće li za to biti potrebna promena Ustava. „Sada traje ozbiljna rasprava o našoj sposobnosti da se branimo, možemo li to učiniti sami ili bismo trebali postati deo većeg saveza“, rekla je moldavska predsednica.

U svom odgovoru, Sandu je pazila da ne spomene pojam NATO, koji je anatema za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji već pokušava da destabilizuje moldavsku proevropsku vladu. Rusija je upozorila na dalju vojnu saradnju između Moldavije i zapadnih saveznika. Iako Moldavija nije članica NATO-a, ona sarađuje s organizacijom i doprinosi mirovnim snagama na Kosovu koje Savez vodi. Osim toga, Sandu se sastala s glavnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Njujorku tokom Genralne skupštine Ujedinjenih nacija u septebru prošle godine, a ministar spoljnih poslova Moldavije, Nicu Popescu, prisustvovao je decembarskom sastanku NATO-a u Bukureštu, što je prvi put da je moldavski ministar spoljnih poslova učestvovao na ministarskom sastanku ovog saveza. Na tom su skupu saveznici ponovno potvrdili potporu Moldaviji, uključujući pružanje obuke za moldavske obrambene snage. Susedna članica NATO-a Rumunija takođe je posebno zainteresovana za povećanje vojne saradnje.

Najočiglednija prepreka daljoj integraciji Moldavije je to što su ruski vojnici stacionirani unutar zemlje, u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja. Pored toga, Moldavija se našla opasno blizu sukoba koji je počeo pre skoro godinu dana, a napadi na energetsku infrastrukturu u Ukrajini takođe prekidaju struju u Moldaviji. Moldavija se nalazi u delikatnoj situaciji: s jedne strane pokušava da ostane verna svojoj prozapadnoj i evropskoj putanji, s druge strane, da ne zakomplikuje svoj odnos sa Rusijom do te mere da bi mogla da upotrebi vojnu silu.

Rusija je više puta upozoravala Moldaviju na vojnu saradnju sa Zapadom, smatrajući bivšu sovjetsku državu pod svojom sferom uticaja. Ali, piše Politico, Maja Sandu odbacuje bilo kakvu percepciju da je potez Moldavije da ojača svoju odbranu — bilo povećanjem sopstvenih vojnih kapaciteta ili uspostavljanjem bližih veza sa drugim saveznicima — provokativan, rekavši da je Rusija, a ne Ukrajina ili Moldavija, agresor.

„Moldavija je mirna zemlja. Nije Moldavija započela rat protiv svojih suseda, ali je ruska propaganda uspela da ubedi deo stanovništva da neutralnost znači da ne morate da ulažete u svoj odbrambeni sektor, da neutralnost znači da ne morate ništa i da nemate sposobnost da se branite, što je pogrešno.“

Sve u svemu, Sandu kaže da je zemlja i dalje veoma „ranjiva“ i podložna ruskom hibridnom ratu kroz propagandu i dezinformacije. Ali za sada se ne suočava sa vojnim pretnjama. Razlog? Ukrajinska hrabrost i otpornost.

„Zahvaljujući hrabrosti i otporu Ukrajinaca, sada se ne suočavamo sa vojnim pretnjama. Suočeni smo sa nizom rizika, ali nijedan od njih ne može da se uporedi sa situacijom u Ukrajini i cenom koju Ukrajinci plaćaju“, kaže Maja Sandu, piše Jutarnji list.