Nova kriza u Libiji zbog sastanka šefice diplomatije s izraelskim ministrom

Gnev zbog sastanka ukazuje i da je veliki deo arapskog sveta duboko neprijateljski raspoložen prema Izraelu zbog palestinskog pitanja, uprkos naporima Izraela za normalizaciju odnosa s arapskim zemljama, uz posredovanje SAD, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskh medija.

Libijska vlada zahvaćena je krizom pošto je Izrael neočekivano objavio da su ministri spoljnih poslova održali „istorijski“ sastanak, što je izazvalo proteste u Tripoliju i suspenziju šefice libijske diplomatije, ističe Fajnenšel tajms.

Premijer jedne od suparničkih libijskih vlada sa sedištem u Tripoliju, Abdul Hamid Dbeiba, rekao je da je ministarka spoljnih poslova Najla Manguš pod „administrativnom istragom“ zbog susreta s izraelskim kolegom.

Sastanak ministara održan u Rimu prošle nedelje, kako je izvešteno, prvi je susret libijskih i izraelskih diplomata. Libija je tradicionalno snažno propalestinski orijentisana i ne priznaje državu Izrael, a dve zemlje nemaju formalne veze.

Nakon što je izraelsko ministarstvo spoljnih poslova u nedelju izdalo saopštenje o „istorijskom“ sastanku ministara spoljnih poslova, navodeći da je to „prvi korak u odnosima“ Izraela i Libije, demonstracije su izbile širom zapadnih delova Libije kojim upravlja međunarodno priznata Vlada nacionalnog jedinstva. Tokom nemira demonstranti su palili gume i blokirali ulice.

Libija je podeljena između rivalskih vlada na zapadu i istoku zemlje. Zemlja je u haosu od pobune 2011. u kojoj je svrgnut diktator Muamer Gadafi koji je vladao zemljom 41 godinu, navodi Fajnenšel tajms ukazujući na tvrdnje analitičara da su libijska politika i administracija sve više pod kontrolom naoružanih milicija koje vladaju širom podeljene zemlje.

Libijsko ministarstvo spoljnih poslova i izraelsko ministarstvo spoljnih poslova izneli su sasvim različite opise sastanka u Rimu prošle nedelje, ukazuje Njujork tajms.

U Izraelu je sastanak, čiji je domaćin bio italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, u početku pozdravljen kao diplomatski proboj.

Libijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je sastanak u Rimu bio „neformalan i neplaniran“ i da je Manguš potvrdila libijsku podršku Palestincima i ponovila da Libija „potpuno i apsolutno odbacuje normalizaciju s cionističkim entitetom“.

S druge strane, piše Njujork tajms, izraelski zvaničnici su rekli da je sastanak dugo planiran, što je podstaklo sumnje među Libijcima da ga je premijer Abdul Hamid Dbeiba odobrio.

Izraelski zvaničnici, koji su govorili pod uslovom da im se ne objavljuje ime zbog diplomatske osetljivosti pitanja, rekli su da je pre sastanka postojalo razumevanje da će biti objavljeno da je održan. Oni su dodali da je sastanak planiran nekoliko meseci i da su izraelski i libijski zvaničnici unapred razgovarali o njemu.

Reakcija u Libiji na sastanak je, kako piše Njujork tajms, samo pojačala osećaj političke krize u naftom bogatoj severnoafričkoj državi koja je zaglibljena u haosu i nasilju otkako je Gadafi zbačen s vlasti u ustanku u okviru Arapskog proleća.

Premijer Dbeiba je rekao da je protiv ministarke Manguš pokrenuta istraga, ali nije naveo po kom osnovu. Ipak, navodi Asošiejted pres, u Libiji je prema zakonu iz 1957. protivzakonito normalizovati veze s Izraelom.

Posle objave o sastanku, Manguš je pobegla u Tursku, rekao je zvaničnik libijskog ministarstva spoljnih poslova.

Odluka Dbeibe da suspenduje šeficu diplomatije sugeriše da nije znao za sastanak, ali dva visoka zvaničnika libijske vlade rekla su za AP da je premijer znao za razgovore šefova diplomatija. Jedan od zvaničnika je rekao da je Dbeiba odobrio sastanak prošlog meseca kada je bio u poseti Rimu i da je kabinet premijera dogovorio susret u koordinaciji s Manguš.

Drugi zvaničnik je rekao da je sastanak trajao oko dva sata i da je Manguš obavestila premijera o sadržaju razgovora. Taj zvaničnik je rekao da je sastanak krunisao napore u kojima posreduju SAD da se Libija pridruži nizu arapskih zemalja koje uspostavljaju diplomatske veze s Izraelom.

Zvaničnik je rekao da se o normalizaciji odnosa između Libije i Izraela prvi put razgovaralo na sastanku Dbeibe i direktora američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijema Bernsa koji je u januaru bio u Tripoliju.

Analitičari kažu da je Manguš bila „žrtveno jagnje“ za odluku koje su doneli suparnički lideri u Libiji, navodi agencija Frans pres.

Stručnjak za Libiju Anas El Gomati sa Sadek instituta rekao je da su i Dbeiba, i njegov rival general Halifa Haftar i parlament na istoku zemlje koji podržava Haftara, svi znali za sastanak.

Analitičar Džalel Harčaui ocenio je da je opstanak Dbeibe na vlasti pod znakom pitanja i da je do sastanka došlo dok je bio pod pritiskom Ujedinjenih nacija i SAD da se održe više puta odlagani predsednički i parlamentarni izbori.

Gomati je rekao da se, umesto planiranja izbora, vode razgovori o stvaranju nove privremene vlade koju bi činili tabori Dbeibe i Haftara. On je dodao da je postojao pritisak za pridruživanje Abrahamovim sporazumima koji bi povećali podršku SAD, ukazujući da „podrška Tel Aviva Haftaru nije tajna“.

Pometnja u Libiji oko sastanka u Rimu ističe poteškoće s kojima se Izrael suočava u razvijanju odnosa s arapskim svetom od kada je Abrahamovim sporazumima 2020. normalizovao odnose s četiri muslimanske zemlje, piše Volstrit džurnal.

Izraelski lideri su naporno radili na proširenju Abrahamovih sporazuma, kojim su uspostavljeni zvanični diplomatski odnosi s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Marokom i Sudanom. Izrael takođe ima mirovne sporazume sa susedima Egiptom i Jordanom, mada su ti odnosi i dalje hladni.

SAD posreduju u pokušaju postizanja sporazuma o normalizaciji između Saudijske Arabije i Izraela, ali se taj proces suočava s preprekama, navodi list. Izraelski zvaničnici su rekli da bi normalizacija sa Saudijskom Arabijom, koja se smatra liderom muslimanskog sveta, olakšala normalizaciju odnosa Izraela i drugih zemalja s muslimanskom većinom koje su ga dugo bojkotovale zbog politike prema Palestincima.

Opozicija u Izraelu je ocenila da su nastojanja da se poboljšaju odnosi s arapskim zemljama ugrožena odlukom vlade da izda saopštenje o sastanku u Rimu.