Nova neizvesnost pred Makedonijom: Dogovor ili vanredni izbori

Pred građanima Makedonije sledi nova neizvesnost, ocenjuju novinari iz Makedonije – ili će se pokušati dogovor vladajuće većine sa opozicijom oko ustavnih izmena ili će se ići na vanredne parlamentarne izbore. Ponavljanje referenduma je, izgleda, opcija na koju niko ne računa.

Novinarka BIRN Makedonija Meri Jordanovska za naš portal navodi da je jedan od razloga ovakvog ishoda referenduma neočišćeni birački spisak prema kojem u zemlji ima 1,8 miliona birača. Potom, dodaje da je očigledan i uspeh kampanje za bojkot koju je predvodila opoziciona VMRO DPMNE, ali i neuspeh vlade da ubedi građane da je ovo najbolje moguće rešenje spora sa Grčkom.

Ona ističe i da ponavljanje referenduma verovatno nije opcija, već da će sada vladajuća većina prvo pokušati da vidi da li može da nađe tih devet poslanika koliko im nedostaje za ustavne izmene, odnosno za dvotrećinsku većinu.

„Ako to propadne, ići će na vanredne izbore u pokušaje da osvoje dvotrećinsku većinu. Ne zaboravite, referendum nije uslov u sporazumu, već ustavne izmene“, napominje Jordanovska.

Novinar makedonske televizije Telma Bobi Hristov kaže za sajt Danasa da razloge za neuspeh referenduma vidi najpre u tome što je promena imena veoma osetljivo i emotivno pitanje, a potom i u tome da sam dogovor nije bio dobro predstavljen javnosti. Kao treći faktor, vidi otvoreni bojkot opozicione VMRO- DPMNE.

„Sada je jasno da je Vlada odlučna da se procedura nastavi u Skupštini. Ali ako opozicija ostane pri stavu da neće glasati za ustavne izmene, onda je u sledećih desetak dana moguća odluka o vanrednim izborima“, ocenjuje Hristov.

Saše Dimovski, novinar iz Skoplja, ističe za portal Danasa da je ovaj rezultat bio očekivan, jer ljudi nisu naseli na trik pitanje, u kojem se pominju NATO i EU, a nigde se ne kaže da se menja ime države u severna Makedonija. To je bio, dodaje on, prvi razlog zbog kojeg su ljudi rešili da ne izađu, odnosno da bojkotuju, kako se i zvala kampanja BOJKOTIRAM, ljudi koji nisu bili za Ugovor sa Grčkom kojim se menja ime države ERGA OMNES, za sve upotrebe i u zemlji i van.

„To znači, da nijedna institucija se više ne može zvati Makedonska (televizija, opera i balet, Akademija nauke i slično). Ljudi koji nisu izašli na referendum nisu samo pristalice VMRO DPMNE, nego puno intelektualaca, javnih ličnosti, sportisti, novinari, koje vlast nije uspela da ubedi da referendum ne znači promenu imena, nego put ka EU i NATO. Svima je jasno da bez intenzivnih pregovora sa Unijom Makedonija neće ući u EU barem u sledećih sedam, osam godina, i zato nisu prihvatili da će Ugovor sa Grčkom oko promena imena promeniti bilo šta na putu ka EU, jer se tamo traže rezultati, a skrining je počeo pre samo tri dana“, objašnjava Dimovski.

Najveći kiks ove vladajuće strukture je, prema njegovim rečima, što je potcenila ljude, radeći ankkete koje su pokazale da je samo tri odsto pročitalo Ugovor. Ali, dodaje, to se pokazalo da je laž, jer to što su izašli samo malo iznad trećine upisanih birača pokazuje da su ljudi znali kakav je ugovor i šta nudi.

„S time da, prema Ustavu i svim zakonima, ne može se organizovati novi referendum, nego se može to rešavati u Skupštini, gde vladajući SDSM i DUI nemaju ni 70 poslanika, a za promena imena treba da glasa najmanje 81 poslanik (2/3 od 120 poslanika). Sudeći po svemu, u Makedoniji na vidiku su vanredni izbori, koji bi se najverovatnije održali proleće, u isto vreme sa redovnim predsedničkim izborima. Sve vladajuće stranke koje su podržale referendum, sa izlaznošću od nešto više od 600.000 birača, dobili su znatno manji broj glasova od poslednjih parlamentarnih izbora pre dve godine.  Zaključak je da su vladini partneri izgubili znatno veći brog glasova, poredeći sa poslednjim izborima“, napominje naš sagovornik iz Skoplja.

Građani Makedonije izjašnjavali su se danas na referendumu o pitanju „Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje dogovora Republike Makedonije i Republike Grčke“, a prema prvim podacima glasalo je manje od 35 odsto birača, što je nedovoljno za uspeh referenduma, iako je više od 90 odsto izašlih glasalo „za“.