Nova nemačka levica sa starim licima

Ona je neprikosnovena zvezda. Njen značaj je toliki da je nova partija čak i nazvana po njoj: „Savez Sara Vagenkneht – Za razum i pravdu“ (BSW).

Na osnivačkoj konferenciji stranke u Berlinu, bivša liderka poslaničke grupe Levice u nemačkom Bundestagu predstavila je mnoga poznata lica – među njima i svog supruga Oskara Lafontena (Lafontain). On je svojevremeno bio predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i obavljao je dužnost saveznog ministra finansija.

Kasnije je prešao u Levicu, a danas sa 80 godina član je stranke svoje supruge, ali bez funkcija.

Neki drugi bivši članovi Levice, dobili su, međutim, funkcije u BSW. Na čelu stranke, kao kopredsednice su Sara Vagenkneht i Amira Mohamed Ali, koja je do oktobra prošle godine bila šefica poslaničke grupe Levice u Bundestagu.

Glavni kandidat za evropske izbore: Fabio De Masi

Glavni kandidat za evropske izbore koji se održavaju 9. juna 2024. takođe je poznat: Fabio De Masi, finansijski stručnjak koji je od 2014. do 2017. bio poslanik Levice u Evropskom parlamentu.

Izbori u tri nemačke pokrajine u septembru biće prvi test za stranku Sare Vagenkneht. BSW u anketama prelazi cenzus od pet odsto, koliko je potrebno da bi neka stranka ušla u parlament.

Čini se da su sa Sarom Vagenkneht na čelu, izgleda stranke dobri. Ta 54-godišnjakinja napravila je odmak od svojih političkih korena: „Mi nismo Levica 2.0“, naglasila je ona u svom govoru na partijskoj konferenciji.

Nekada komunistkinja

Sara Vagenkneht je u mladosti bila komunistikinja. To je tako bilo i kada je postala nešto starija, a diktatura DDR-a, u nekada dugo podeljenoj Nemačkoj već odavno bila istorija. Političaka koja dolazi iz Jene u pokrajini Tiringiji godinama je oblikovala imidž Levice, pre svega sukobljavajući se oko navodno ispravnog kursa te stranke. U oktobru 2023. podvukla je crtu i najavila da osniva sopstvenu partiju.

Ta odluka je simbol krize u kojoj se trenutno nalazi čitav spektar levičarskih stranaka: podrška im sve više opada. To se odnosi na opozicionu Levicu, koja se više nego ikad bori za svoju budućnost, ali i na vladajuće – Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD) i Zelene. I jedna i druga stranka takođe se smatraju levičarskim strankama, a istovremeno su od 2021. u koaliciji na vlasti sa izrazito tržišno orijentisanim Liberalima, odsnosno Slobodnim demokratima (FDP).

Demohrišćani kao svi levičari zajedno

U prvom ovogodišnjem istraživanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), Levica, SPD i Zeleni zajedno imaju 31 odsto podrške. To je tačno onoliko koliko ima konzervativna opoziciona Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena bavarska sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU). A tu je i Alternativa za Nemačku (AfD) – koja je prema oceni Ureda za zaštitu ustava delimično desno ekstremistička – a koja ima podršku od 22 odsto.

Prema mišljenju politikologa Vernera Pacelta, odlučujući razlog za to što levičarske stranke gube podršku jeste to što nedovoljno brinu o tzv. „običnim ljudima“. Oni su, kaže Pacelt za DW, ugroženi nedostatkom prostora za stanovanje i nemaju mnogo veze s „probuđenim“ levičarskim idejama.

Zašto „obični ljudi“ glasaju za AfD?

Izraz „probuđen“ dolazi od engleskog „woke“ i znači imati izraženu svest o socijalnoj pravdi i rasizmu. To su teme kojima se, prema mišljenju Pacelta, prvenstveno bave akademski i obrazovani levičari. I dok nešto po tom pitanju ne promeni, levičari ne bi trebalo da se čude „što su obični ljudi skloni da svoje nade polažu u desnicu“, smatra nemački politikolog.

AfD dobija veliku podršku pre svega svojim antimigrantskim tonovima. Skeptične i upozoravajuće reči o migraciji, doduše bez otvorenog odbijanja, mogu se pronaći i u osnivačkom manifestu nove stranke Sare Vagenkneht. Recimo sledeća: „Cenu pojačane konkurencije u trci za stanovima koje je moguće platiti, poslova s niskim primanjima i zbog neuspele migracije ne plaćaju oni koji su na sunčanoj strani života.“

Takve rečenice politikologa Vernera Pacelta podsećaju na vezu koja postoji između desnih i levih ekstrema, na takozvani „kverfront“ (querfront, odnosno naziv za antidemokratske strategije u Vajmarskoj republici, kojim se označavaju pokušaji da se spoje ideologije nacionalizma i socijalizma kako bi se osigurala politička vlast, prim. red).

Migrantska politika – područje napetosti

„U socijalnoj politici trebalo bi sprovoditi klasičnu levu politiku za male ljude, a u migrantskoj politici onu koja se danas pripisuje pre svega desnici“ – tako politikolog skicira okvir u kojem se nova stranka želi da se kreće. On smatra da „Savez Sare Vagenkneht – za razum i pravdu“ ima određenu političku privlačnost. Ali, kako smatra, pitanje je da li taj savez može da se održi na okupu.

Sara Vagenkneht smatra da je tzv. „kultura dobrodošlice“ za izbeglice koja se već dugo praktikuje u Nemačkoj, a koju je 2015. pokrenula tadašnja kancelarka Angela Merkel (CDU), „veoma problematična“. Ne zato što se ne želi da se tim ljudima pruži prilika, već, kako kaže, „zato što je naša zemlja time jednostavno preplavljena“.

Zaokret u migrantskoj politici

Socijaldemokrate i Zeleni sada su takođe napravili zaokret u migrantskoj politici i žele da ograniče neregularno useljavanje u Nemačku. Istovremeno se smanjuju i izdvajanja u ekonomskoj i socijalnoj politici. „Te stranke na to prisiljava realnost“, kaže politikolog Verner Pacelt. Štednja, kako kaže, nije „stvar srca“ levičarskih stranaka.

Startna pozicija za izbore za Evropski parlament koji se održavaju u junu 2024, kao i izbori u tri nemačke savezne pokrajine koji se održavaju u septembru, težak su izazov za sve stranke koje sebe više ili manje karakterišu kao levičarske. Kad je reč o migracijama, Levica se beskompromisno zalaže za politiku otvorenih granica. Za to se zalaže i glavna kandidatkinja na evropskim izborima, klimatska aktivistkinja Karola Rakete, šire poznata po svom angažmanu na spasavanju migranata na moru.

U anketama se njena nominacija, koja je objavljena u novembru 2023, još ne uočava, Levica je još uvek ispod pet odsto podrške na saveznom nivou. Pacelt preporučuje SPD-u i Zelenima, kojima podrška takođe slabi, da bace pogled na Dansku i Švedsku. U tim skandinavskim zemljama socijaldemokrate već duže vreme sprovode restriktivnu migrantsku politiku.

Tamne strane globalizacije

Prema Paceltovom mišljenju, oni veoma dobro zatupaju osnovni sadržaj levičarske politike: „Naime, biti tu za male, obične ljude koji su, za one koji su ugroženi globalizacijom i migracijom koja dolazi s globalizacijom.“

U novoj stranci Sare Vagenkneht to zvuči ovako: „Imigracija i suživot različitih kultura mogu biti obogaćenje, ali to važi samo dok je priliv ograničen na nivo koji ne preplavljuje našu zemlju i njenu infrastrukturu, i dokle god se integracija aktivno podstiče i uspeva.“

Ovaj članak je prvi put objavljen 8. januara 2024, a ažuriran je 29. januara 2024.