Nova pravila Evropske komisije: kršenje sankcija EU je zločin 1Foto: Twitter / Ursula von der Leyen

Evropska komisija danas je predložila da se kršenje restriktivnih mera EU doda na listu zločina EU.

Kako je napisala na Tviteru predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, “danas preduzimamo više koraka da održimo jak pritisak na Vladimira Putina i njegove prijatelje, ukrajinske agresore.

Prvo, želimo da na listu zločina EU dodamo kršenje sankcija EU i učinimo to krivičnim delom. Oni koji krše sankcije moraju biti izvedeni pred lice pravde”. Takođe, kako je navela, predstavljamo stroža pravila za praćenje i zamrzavanje nezakonito stečenih dobitaka – uključujući kršenje sankcija.

“Nećemo dozvoliti oligarsima da napreduju od ruske ratne mašinerije.

Njihova imovina treba da bude zaplenjena – i možda kasnije korišćena za obnovu Ukrajine”.

Dok traje ruska agresija na Ukrajinu, najvažnije je da se restriktivne mere EU u potpunosti sprovode i da se ne sme dozvoliti da se kršenje tih mera isplati, navodi se u saopštenju.

Prvo, Komisija predlaže da se kršenje restriktivnih mera doda na listu zločina EU. Ovo će omogućiti postavljanje zajedničkog osnovnog standarda za krivična dela i kazne širom EU. Zauzvrat, takva zajednička pravila EU bi olakšala istragu, krivično gonjenje i kažnjavanje kršenja restriktivnih mera podjednako u svim državama članicama.

Kršenje restriktivnih mera ispunjava kriterijume navedene u članu 83(1) UFEU, pošto je to krivično delo u većini država članica.

To je takođe, naglašavaju, posebno ozbiljan zločin, jer može produžiti pretnje međunarodnom miru i bezbednosti, i ima jasan prekogranični kontekst, koji zahteva jedinstven odgovor na nivou EU i na globalnom nivou.

Potencijalna krivična dela mogu uključivati: uključivanje u radnje ili aktivnosti kojima se nastoji direktno ili indirektno zaobići restriktivne mere, uključujući prikrivanje imovine; neuspeh zamrzavanja sredstava koja pripadaju, drže ili kontrolišu određeno lice/subjekat; ili bavljenje trgovinom, kao što je uvoz ili izvoz robe obuhvaćene trgovinskim zabranama.

Kada se države članice EU usaglase sa inicijativom Komisije za proširenje liste krivičnih dela EU, Komisija će predstaviti zakonski predlog zasnovan na pratećem Saopštenju i Aneksu.

Drugo, Komisija iznosi predlog Direktive o povratu i konfiskaciji imovine.

Osnovni cilj je da se stavi do znanja da se zločin ne isplati jeste oduzimanjem kriminalcima njihove nezakonito stečene dobiti i ograničavanjem njihove sposobnosti da počine nova krivična dela.

Predložena pravila će se primenjivati i na kršenje restriktivnih mera, obezbeđujući efikasno praćenje, zamrzavanje, upravljanje i konfiskaciju prihoda stečenih kršenjem restriktivnih mera.

Predlog modernizuje pravila EU o povratu imovine, između ostalog:

Proširivanje mandata Kancelarija za povraćaj imovine da brzo uđu u trag i identifikuju imovinu pojedinaca i entiteta koji podležu restriktivnim merama EU. Ova ovlašćenja će se takođe primenjivati na imovinu koja je izvršena kriminalom, uključujući hitno zamrzavanje imovine kada postoji rizik da bi imovina mogla nestati.

Proširivanje mogućnosti za oduzimanje imovine iz šireg skupa krivičnih dela, uključujući kršenje restriktivnih mera EU, nakon što se usvoji predlog Komisije o proširenju liste krivičnih dela EU.

Uspostavljanje kancelarija za upravljanje imovinom u svim državama članicama EU kako bi se osiguralo da zamrznuta imovina ne gubi vrednost, omogućavajući prodaju zamrznute imovine koja bi lako mogla da se amortizuje ili je skupa za održavanje.

 

 

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari