Nova sramota nemačke obaveštajne službe: „Pa taj trener radi za Ruse“

Šefa jedne od najvažnijih evropskih obaveštajnih agencija specijalne snage su na kraju otpratile kući u očajničkom povlačenju. Njegovo dvodnevno putovanje kopnom bilo je poslednje u nizu neprijatnosti za nemačku Saveznu obaveštajnu agenciju (BND), organizaciju koja je doživela kadrovsku i funkcionalnu eroziju od kraja Hladnog rata, piše Jutarnji list.

U jednom trenutku, BND je predvideo da Moskva neće pokrenuti napad, uprkos upozorenjima američkih i britanskih obaveštajnih službi da je Putin na ivici invazije.

Nemački obaveštajni krugovi bili su ponovo pocrveneli od stida i sramote prošle nedelje nakon što je Karsten Linke, inače popularni fudbalski trener u lokalnom klubu u Vajlhajmu, razotkriven kao osumnjičeni ruski špijun. Kako su mediji preneli, Linke je bio dvostruki agent i radio je za BND, a potom je prenosio informacije Rusima. Da stvar bude gora, tog dvostrukog agenta, za koga se strahuje da prenosi izuzetno osetljive informacije sa ratišta u Moskvu, otkrila je strana obaveštajna agencija, piše britanski The Telegraph.

Pitanje je da li su Amerikanci ponovo razotkrili BND, jer to ne bi bilo prvi put – naime, Berlin je tek nakon procurele informacije američkog „zviždača” Edvarda Snoudena saznao da je Vašington prisluškivao mobilni telefon bivše kancelarke Angele Merkel. . U međuvremenu, London se ljuti zbog mogućnosti da je Linke možda preneo deo svojih obaveštajnih podataka Moskvi.

Neprijatno iskustvo Gestapoa i Štazija

Postavlja se pitanje kako je spoljna obaveštajna služba najbogatije evropske zemlje mogla da napravi toliko grešaka. Nemački Der Spiegel za to krivi bivšeg kancelara Gerharda Šredera, bliskog prijatelja Vladimira Putina, koji je dugo bio na ruskom platnom spisku kroz svoje poslovne veze sa državnim energetskim gigantom Gaspromom. U vreme kada je predstavljao „odgovor“ Nemačke laburističkom britanskom premijeru Toniju Bleru, nije uradio ništa da obnovi oštećene obaveštajne službe u zemlji.

BND je tako potpuno zatvorio svoju kontraobaveštajnu jedinicu 1997. godine, nakon masovnih otpuštanja posle ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990-ih, što je greška koju Rusija od tada koristi.

Kontraobaveštajna jedinica je ponovo formirana tek 2017, tri godine nakon Putinove ilegalne aneksije Krima, i morala je da otpočne delikatan posao stvaranja mreže izvora od nule. Uprkos pretnjama iz Rusije, Kine i drugih zemalja, jedinica je donedavno imala svega nekoliko desetina zaposlenih. Ne postoji čak ni poseban tim u BND-u koji je u potpunosti posvećen otkrivanju i iskorenjivanju ruskih agenata, pa nije ni čudo što se Moskva osećala dovoljno samopouzdano da likvidira čečenskog disidenta u parku u Berlinu 2019.

Erih Šmit-Enbum, vodeći stručnjak za nemačku špijunsku službu, kaže da je BND uvek imao problema sa svojom unutrašnjom bezbednošću. Dakle, još 1950-ih, prvi šef kontraobaveštajne službe u BND-u, Hajnc Felfe, bio je dvostruki agent zloglasnog sovjetskog KGB-a.

Samozadovoljan i arogantan

I dok druge zapadne tajne službe imaju ‘krtice’ u svojim redovima, nemaju ih ni približno tako često i često kao BND, koji druge evropske agencije smatraju izuzetno samozadovoljnim i arogantnim. Stručnjaci kažu da kada se špijuni regrutuju, oni se retko proveravaju kako bi bili sigurni da će biti lojalni.

Slučaj Karstena Linkea izgleda kao jedan od najvećih skandala do sada i novi udarac za nemačku vladu, koju tako često optužuju da je pogrešila kada je u pitanju Ukrajina. Otkriće da je Putin imao čoveka u višim ešalonima svoje spoljne obaveštajne službe je još jedan dokaz da je Nemačka potcenila opasnost koju predstavlja Rusija. Pozivi su sada sve glasniji da se BND-u pruži ista vrsta radikalne reforme koju je kancelar Olaf Šolc obećao, ali tek treba da izvrši, nemačkoj propaloj i nedovoljno opremljenoj vojsci.

U oktobru prošle godine, Tomas Haldenvang, šef Savezne kancelarije za zaštitu ustava – službe bezbednosti zadužene za unutrašnju bezbednost – rekao je Bundestagu da je Rusija „agresivan akter sa nečasnim sredstvima i motivima“. Pored njega u plavoj košulji sa ljubičastom kravatom i naočarima bez okvira sedeo je Bruno Kal, koji je pobegao iz Ukrajine osam meseci ranije. Ako je znao da je tada duboko u njegovoj organizaciji postojala ruska „krtica“, nije to otkrio.