Nova studija otkrila povezanost između zagađenja vazduha i broja slučajeva Covid 19

Te veze otkrivene su u studiji 355 opština u Holandiji, koju je sproveo IZA Institut za ekonomiju rada, navodi se u saopštenju Evropske mreže za klimatsku akciju.

Kako se ističe, druge studije su pokazale da dugoročno izlaganje česticama PM2.5 u vazduhu, zatim azotnim oksidima i sumpor-dioksidu može dovesti do smanjene funkcije pluća i prouzrokovati bolesti disajnih organa.

Nova saznanja dodaju značaj hitnim naporima da se smanji zagađenje vazduha, posebno u žarištima kao što je region Zapadnog Balkana, koji opterećuje i novo povećanje broja obolelih od kovida.

Vlade treba da ojačaju sprovođenje pravnih mehanizama koji garantuju zdraviji i čistiji vazduh, čime se obezbeđuje i vitalnost njihovih zdravstvenih sistema, navodi se u saopštenju.

Vlatka Matkovic iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu upozorila je da čist vazduh mora biti pri vrhu liste prioriteta u programima oporavka od krize izazvane pandemijom kovida.

Viktor Berishaj iz Evropske mreže za klimatsku akciju naglasio je da se zemlje Zapadnog Balkana ne smeju nadati povratku na zagađenje po starom u okviru programa oporavka od krize izazvane virusom kovida. On je naglasio da Evropska komisija ne sme propustiti priliku da iskoristi “Zeleni dogovor” i svoju “Zelenu agendu” za region za pokretanje neophodnih koraka u tom smeru.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj istakao je da su u Srbiji hitno potrebni sveobuhvatni nacionalni i lokalni planovi zaštite kvaliteta vazduha.

Istakao je da se zagađenje vazduha neće smanjiti izgradnjom novih planiranih postrojenja za proizvodnju energije sagorevanjem uglja ili zanemarivanjem enrgetske efikasnosti, uključujući sisteme grejanja.

Kalmar upozorava da Srbiji već krajem septembra preti kombinovana kriza koju mogu činiti istovremeno zagađenje vazduha iz proizvodnje električne i toplotne energije, povećanje broja obolelih od kovida, produženi stres na disajne organe i pojava sezonskog gripa.

Zbog toga, prema njegovom mišljenju, formulisanje nove Zelene agende mora biti nacionalni prioritet najvišeg značaja.