Nova svetska kriza moguća 2050. zbog mikroba

U studiji objavljenoj danas, a kako prenosi televizija N1, navodi se da bi porast otpornosti mikroba mogla da poveća siromaštvo u svetu i pogodi pre svega najsiromašnije zemlje. Izveštaj je objavljen prvog dana zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

I svetske zdravstvene vlasti upozoravaju na opasnost od ovog rastućeg problema, izazvanog pre svega lošom upotrebom antibiotika, koji bi, po njihovoj oceni, ako nastavi da raste ovim tempom, mogao da učini medicinu nemoćnom pred banalnim infekcijama i vrate svet u „medicinski Srednji vek“.

„Obim i priroda ove ekonomske pretnje mogla bi da izbriše teško stečene dobitke ekonomskog razvoja i da nas udalji od ciljeva o okončanju ekstremnog siromaštva i povećanju prosperiteta“, rekao je predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.

„Mi treba da delujemo što hitnije da bi izbegli potencijalnu krizu“, rekao je on.

Na portalu N1 se navodi da studija pokazuje da bi prema najgorem scenariju otpornost mikroba na antibiotike i druge antibakterijske lekove mogla da dovede do pada BDP-a od više od pet odsto u zemljama sa niskim prihodima i da ubaci do 28 miliona ljudi u siromaštvo do 2050. Za razliku od finansijske krize 2008. godine, najteže krize od velike depresije 1930-ih godina, ovog puta neće moći da se očekuje srednjoročni ciklični oporavak jer će skupi uticaj rezistentnosti mikroba na tretman i dalje trajati, navela je Svetska banka.

Podaci ukazuju da će do sredine ovog veka globalni BDP pasti za 1,1 odsto prema scenariju o malom ekonomskom uticaju rezistentnosti na antibiotike, a za 3,8 odsto u najgorem slučaju, ako taj uticaj bude veliki.

U izveštaju se takođe navodi da bi rashodi zdravstva na svetskom nivou mogli da porastu za između 300 milijardi do više od hiljadu milijardi dolara do 2050. godine, zavisno od raznih scenarija gubitka efikasnosti antibiotika.