Nova taktika tajnih službi: Zašto hapšenja ruskih špijuna više nisu tajna?

Dva vojna helikoptera uništila su mir i tišinu predgrađa Stokholma kasno jednog novembra ujutru, leteći iznad privatne kuće u uspavanom Kilu. Bio je to veliki napad na švedski par optužen za špijuniranje u korist Rusije.

„Nisam mogao da verujem kada sam video da policija ulazi u njihovu kuću“, rekao je komšija para za Politico.

„Buka helikoptera probudila je celu ulicu, samo smo stajali u svojim dvorištima i gledali šta se dešava“, dodala je ona.

Ove scene su najnoviji znak da se evropska i ruska špijunska igra sve više igra na otvorenom, piše Politiko.

U raciji je uhapšen par u pedesetim godinama, a optuženi su da su dali poverljive informacije ruskoj vojnoj obaveštajnoj agenciji GRU. Par negira optužbe.

Iste nedelje počelo je suđenje dvojici braće optuženih da su GRU preneli službene tajne švedskih bezbednosnih agencija. Oni takođe negiraju optužbe. Oba slučaja su završila na naslovnim stranama švedskih novina i uznemirila građane.

Još jedan neverovatan slučaj dolazi iz Norveške, gde je uhapšen čovek za koga se sumnja da je agent GRU. Uhapšen je na putu do univerziteta na kojem je radio pod lažnim identitetom brazilskog profesora. U Holandiji je nedavno otkriven ruski operativac, a slučaj su detaljno propratili i nacionalni mediji.

Svi ovi primeri govore da je došlo do promene u načinu na koji evropske zemlje sprovode kontraobaveštajne operacije: sve je manje prikrivanja, a sve više javnih hapšenja i suđenja, kažu stručnjaci.

Cilj je, čini se, upozoriti Evropljane na pretnje sa kojima se suočavaju, a istovremeno i javno prozvati Moskvu, što ruskom predsedniku sve teže otežava negiranje delovanja sopstvenih obaveštajnih agencija.

„Evropi je dosta slanja suptilnih signala Rusiji“, kaže Karolina Anđelis, bivša analitičarka švedske obaveštajne službe koja je osnovala sopstvenu konsultantsku firmu za bezbednost.

Estonija prednjači po broju presuda

Nedavni izveštaj istraživača iz Švedske agencije za odbrambena istraživanja, koji je analizirao slučajeve špijunaže koju je sponzorisala država u Evropi između 2011. i 2021. godine, otkrio je da skoro dve trećine osuda dolazi iz tri baltičke zemlje: Estonije, Letonije i Litvanije. Samo Estonija je odgovorna za polovinu ukupnog broja.

Prema procenama istraživača, nije se radilo toliko o tome da će baltičke zemlje biti mete obaveštajnih službi. Akcenat je bio na želji da se pokaže koliko je špijunska pretnja realna (uglavnom iz Rusije, a u manjoj meri iz Kine), a da se istovremeno pokaže sposobnost da se špijuni hvataju i privode sudu.

Među javnim optužnicama u Estoniji je i ona protiv estonskog vojnika Denisa Metsavasa, koga je šef estonskih odbrambenih jedinica na konferenciji za novinare 2018. nazvao izdajnikom.

U desetogodišnjem periodu na koji se izveštaj odnosi, pokazalo se da je Rusija agresivno špijunirala svoje evropske susede. Majkl Jonson, jedan od autora izveštaja, kaže da je ovo dovelo do debate među ciljnim državama o tome koliko tajni treba da budu njihovi pokušaji da spreče pokušaje špijunaže iz Moskve.

Koncept vidljivije kontraobaveštajne strategije postaje sve popularniji, smatra Jonson. Nedavna hapšenja u Norveškoj i Švedskoj – kao i osuda jednog švedskog konsultanta za špijuniranje za Ruse prošle godine – najbolje se vidi u tom kontekstu, dodao je on.

Jednačini treba dodati i to da je Skandinavija trenutno žarište bezbednosnih pitanja u Evropi: Švedska i Finska pomno prate sve pokušaje da im se osujeti put ka članstvu u NATO alijansi, a Norveška je zabrinuta za integritet nafte. i gasnu infrastrukturu, posebno posle nedavne sabotaže gasovoda Severni tok u Baltičkom moru.

Takođe, u Norveškoj se trenutno odvija nekoliko suđenja protiv Rusa optuženih da lete dronovima opremljenim kamerama iznad Norveške, kršeći norveški zakon koji Rusima to izričito zabranjuje.

„Naše tumačenje je da sve više evropskih bezbednosnih agencija shvata da Estonija ima pravi pristup“, rekao je Jonson.

Kada tajnost postane javna predstava

Tri nedavna slučaja navodnog špijuniranja u Švedskoj bila su puna zanimljivih detalja.

47-godišnji švedski konsultant priveden je 2020. godine nakon što je predao poslovne tajne Volva i proizvođača kamiona Scania oficiru GRU-a u restoranu u centru Stokholma. U Švedskoj su identiteti osumnjičenih tajni, čime se štiti njihova privatnost.

Fotografije primopredaje, na kojima se vidi kako agent prima koverat s novcem, objavljene su u lokalnim medijima, što je navelo oficira GRU, koji je imao diplomatski imunitet, da ubrzo nakon toga tiho napusti zemlju. Agent je krajem prošle godine osuđen na tri godine zatvora.

I dok se do tada takva situacija smatrala retkim, nedugo zatim je održano ročište u slučaju braće optužene za špijunažu, što je promenilo percepciju javnosti.

Suđenje dvojici braće, koje je počelo 25. novembra i trebalo bi da se završi kasnije ovog meseca, zasnovano je na navodima da je stariji brat krao informacije od svojih zaposlenih (dve švedske obaveštajne agencije) i davao ih svom mlađem bratu, koji je preminuo to GRU-u zamenu za novac.

Dokumenti objavljeni pre početka suđenja pokazuju kako policija gleda kako mlađi brat baca hard disk sa dokumentima u kantu za smeće na ulici nakon što je njegov brat uhapšen, i opisuje kako su istražitelji pretraživali sefove starijeg brata u lokalnoj banci u potrazi za dokazima. .

Nedavna racija na kuću u predgrađu Stokholma takođe bi mogla da se završi suđenjem pokrivenim medijima. Pritvoreni muškarac, Rus koji je emigrirao u Švedsku 1990-ih i uzeo švedsko državljanstvo, ostao je u pritvoru, dok je njegova supruga – takođe Ruskinja sa švedskim državljanstvom – puštena na slobodu. U policiji ističu da je ona i dalje osumnjičena u tom slučaju.

„Ovo je opsežna istraga koja će trajati prilično dugo“, rekao je novinarima švedski javni tužilac Henrik Olin.

U kući osumnjičenog, svež sneg prekrio je tragove koje je policija ostavila trčeći niz prilaz. Prozori koje su policajci polomili bili su prekriveni plastičnom folijom.

Komšinica kaže da je par uvek bio veoma ljubazan prema njoj, iako se činilo da nisu bili baš društveni.

„Bili su veoma ljubazni, nismo ništa sumnjali“, rekla je ona. „Mada, možda je to bio plan.

Tekst preuzet sa N1 BiH.