Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je tokom vikenda da je zamenio svog ministra odbrane Alekseja Reznjikova. Umesto njega imenovao je Rustema Umerova, civila bez izrazitog vojničkog iskustva. Ostavka Reznjikova bila je najavljena još u februaru ove godine.
Na jednoj strani navodi se iscrpljenost dosadašnjeg ministra, na drugoj posledica izvesnih koruptivnih dela koja su otkrivena u Ministarstvu odbrane, a na trećoj da je po sredi shvatanje da je Ukrajina stigla do odlučujuće faze u ratu, kad se moraju promeniti ideje i taktike da bi se postigli očekivani ciljevi. Tako se za ovu jesen najavljuje i očekuje nova ukrajinska „ofanziva 2.0“ koja bi trebalo da postigne ono što se nije ostvarilo dosad, bezuslovni izlaz na obale Azovskog mora. Tome služe operacije koje se sada vode u zaporoškom pravcu.
PROMENA STRATEGIJE: Ukrajinski saveznici preduzeli su nekoliko koraka kako bi učinili sve sa svoje strane da ta operacije uspe. U stvari, toliko je sve važno da se, kako navode američki mediji, grupa visokih američkih generala sastala sa ukrajinskim generalima na granici sa Poljskom.
Sastanak je tamo održan da bi se potvrdila tvrdnja da američke snage nisu uključene u sukob u Ukrajini, što je i istinito i netačno. Američke snage nisu u Ukrajini, ali logistička podrška i strateški saveti su bili velikodušni. Verovatno je na tom sastanku i usaglašena zamena ministra odbrane. Što je još važnije, bilo je to pitanje očekivanja promene strategije za koju se veruje da će dati odgovarajuće rezultate.
U istom cilju, ove nedelje Kijev je posetio i američki državni sekretar Entoni Blinken. Kao rezultat ove posete, Blinken je konstatovao „dobar napredak u kontraofanzivi“ Oružanih snaga Ukrajine, u šta se lično uveravao, i nagovestio je dugoročnu podršku Kijevu. Prema zapadnim medijima, poseta je bila predviđena da se poklopi sa još jednom tranšom vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 200 miliona do milijardu dolara.
Strategija Ukrajine, posebno u ranim fazama rata, dobila je sve komplimente saveznika.
Umesto da pokušava da blokira napredovanje Rusije koncentrisanim snagama koje bi Rusija mogla relativno lako da uništi, Ukrajina je rasporedila svoje snage u male jedinice, od kojih je svaka imala visok stepen slobode. Ideja je bila fokusiranje na taktički nivo, a ne stvaranje jedinstvene, integrisane i centralno komandovane snage. To je bila neka vrsta „partizanskog ratovanja“ koja je osujetila početnu invaziju Rusije.
Ogromne snage koje su angažovane i u sudaru sa mnogo manjim snagama onemogućile su Rusiji da uništi ukrajinsku vojsku onoliko brzo koliko je nameravala. Poznavanje vojske i poznavanje terena na kojem se borila omogućilo je malim timovima da lociraju i prepadnu ruske snage i zatim nestanu kao fantomi.
NOVA FAZA: Tada se smatralo da će obeshrabrena Moskva jednostavno preispitati svoju operaciju. To se nije dogodilo; ruska vojska je, umesto toga, provela godinu dana pokušavajući da zauzme gradove umesto da uništi ukrajinsku vojsku. Koliko god da je strategija bila neizvesna, ona je igrala na snagu Rusije u brojčanoj nadmoći pešadije i artiljerije. To je imalo dodatnu korist od podrivanja ukrajinskog morala.
Pošto je Vagner sada po strani, ruski generalštab sada ima kontrolu i osmislio je posebnu strategiju. Stručnjaci na zapadu koji prate ovaj rat, zapažaju da, vraćajući se svojoj ranijoj strategiji, Rusija gomila svoje snage kako bi naterala ukrajinsku vojsku da se bori i, naravno, izgubi. Moskva sada zna u kojoj meri će se Ukrajina boriti i razume suštinu ukrajinske strategije. Mogućnosti ruske pobede su, stoga, značajno uvećane.
Američki generali su verovali da mogu jasnije da vide stvari. Za njih je vreme difuzne odbrane od masovnih ruskih snaga prošlo. Ukrajinska vojska je sada borbeno jaka, opremljena i iskusna sa oružjem koje je prikladno za sledeću fazu rata. SAD, očigledno, misle da će Ukrajina, ako ne promeni strategiju, biti poražena. Vašington se zalaže za grupisanje snaga za jedan ili dva moćna udara kako bi služili kao efikasna sila.
Imajući u vidu to da ima pristup artiljeriji, bespilotnim letelicama i odličnim obaveštajnim podacima, plus borbenim snagama, došlo je vreme da se razbije ruska ofanziva, napravi pravi prodor kroz liniju odbrane i ugrozi ruska logistika.
U svom govoru u Vrhovnoj Radi povodom ostavke, Reznjikov je naveo nekoliko važnih podataka. On je rekao da Ukrajinu jedan dan rata košta 100 miliona dolara. Precizirao je da je Ukrajina dobila više od 6.500 oklopnih vozila, tenkova i oklopnih transportera; više od 4.500 artiljerijskih sistema (uključujući minobacače); više od sedam miliona artiljerijskih granata, mina, mina za tenkove; oko 3.500 hiljada sistema protivvazdušne odbrane (uključujući MANPADS; više od 2.000 kamiona.
Sa tolikom snagom, očekivanja od ukrajinske armije su veća od povremenih objava kako je ruska odbrana probijena na tom i tom mestu, a ona u stvari još uvek stoji tamo gde je i bila. Iako su obe strane umorne, računa se i na to da Ukrajinci treba da imaju višu motivaciju od ruskih snaga, jer brane svoju zemlju. Prema onome što je objavljivano u ukrajinskim, zapadnim i ruskim medijima, iz okruženja glavnokomandujućeg
Kopnene vojske Ukrajine, generala Aleksandra Sirskog, prvi cilj je proboj do naselja Tokmak u Zaporoškoj oblasti. Takav prodor će, prema rečima Sirskog, paralizovati funkcionisanje ovog velikog logističkog centra i zakomplikovati snabdevanje celog zaporoškog pravca ruske specijalne vojne operacije.
TOTALNI RAT: Osim toga, smatra Sirski, sa ovih linija biće moguće artiljerijom i višecevnim bacačima raketa stabilno pokrivati kopneni put do Krima u oblasti Melitopolja. I što je najvažnije, ovo će stvoriti opasan prodor u odbranu ruskih trupa, koji se može koristiti u budućoj ofanzivi.Oružane snage Ukrajine u kretanju ka Tokmaku, trude se da ubrzaju izgradnju svojih utvrđenih područja i ažuriraju zauzete ruske položaje kako bi formirali svoje utvrđenje u ovom pravcu.
Ukrajinska komanda veruje da će za sečenje ovog klina biti potrebne velike ruske rezerve. To će omogućiti Oružanim snagama Ukrajine da dobiju na vremenu za jačanje snaga za prolećnu ofanzivu. Napredovanje ka Tokmanu sada je, kako se veruje, prvi cilj ukrajinskih snaga.
Poznati američki specijalista za vojnu strategiju i geopolitiku Edvard Lutvak pre dve nedelje predložio je „jedini“, prema njegovom mišljenju, „recept za pobedu“ Kijeva nad Rusijom. On predlaže da se tri miliona Ukrajinaca pošalje na front i započne totalni rat da bi se iscrpla Ruska Federacija. Početne nade da bi Rusija mogla biti ozbiljno pritisnuta zaustavljanjem i izvoza nafte i uvoza zapadne robe, možda sve do pregovaračkog stola, ubrzo su izbledele. Za razliku od Kine, Rusija je samodovoljna i hranom i gorivom, i može da proizvede sve što joj je potrebno, osim mikroprocesora i drugih visokotehnoloških artikala koji se lako prokrijumčare, konstatuje Lutvak.
Turska, iako je navodno blizak američki saveznik, i dalje je tranzitna tačka za mnoge visokotehnološke transfere u Rusiju, a turski trgovci to koriste, iako imaju dosta konkurencije u drugim zemljama. Što se tiče ruske ekonomije, vesti su sumorne, ali nedovoljno sumorne.
Ove godine će biti ostvareno slabih 1,5 odsto rasta, ali to i dalje premašuje nemačku stopu rasta, koja se očekuje da bude nula. Stopa inflacije u Rusiji od 3,3 odsto je takođe oko polovine proseka inflacije evra. Rat se neće završiti zbog ekonomske kapitulacije Rusije, zaključuje Lutvak.
On, stoga, navodi da postoji samo jedan put napred: ratovati ozbiljno, kao što i dolikuje borbi za nacionalno oslobođenje. Stanovništvo Ukrajine je u padu, ali i dalje prelazi 30 miliona, tako da bi ukupan broj uniformisanih mogao biti čak tri miliona ili najmanje dva miliona ljudi, što odgovara procentu stanovništva kod finskih rezervista. Sa tim trupama, Ukrajina bi mogla da dobije svoje bitke i oslobodi svoju teritoriju na isti način kao što se to dešavalo u većini evropskih ratova za nezavisnost – iscrpljujućim ratom, smatra Lutvak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.