General ruske vojske Sergej Surovikin nedostupan je javnosti od Vagnerove pobune krajem. Novaja Gazeta Evropa navodi da je u medijima bilo kontradiktornih izveštaja o čistkama koje su se dešavale u redovima ruske vojske nakon pobune paravojne Vagner grupe Jevgenija Prigožina.
Wall Street Journal je pisao da je najmanje 13 visokih vojnih oficira, uključujući generala Sergeja Surovikina, glavnokomandujućeg Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, ispitivano pod sumnjom da su učestvovali u planiranju i sprovođenju „marša pravde“ Prigožina.
Čišćenje redova
Vol strit žurnal (Wall Street Journal) piše da je general Sergej Surovikin priveden i ispitivan u Moskvi, dok su ostali visoki oficiri suspendovani ili otpušteni.
Surovikin je, prema pisanju lista, jedan od 13 mvisokih vojnih zvaničnika koji su ispitivani. Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) počela je da privodi ljude nekoliko sati nakon završetka marša plaćenika na Moskvu. Jedan od izvora tvrdi da su pritvaranja obrazložena čistkom vojnih redova od onih koji više nisu bili odani.
Oko 15 ruskih oficira je suspendovano ili otpušteno, prenosi Wall Street Journal.
Prema izvorima lista, general Surovikin je u pritvoru u Moskvi, ali nije smešten u zatvorsku jedinicu. Više puta je ispitivan o Vagnerovom maršu na Moskvu.
Drugi izvor je rekao da je Surovikin znao za planove pobune, ali da nije učestvovao u tome. Protiv Surovikina nije podignuta zvanična optužnica.
Izvori tvrde da bi general mogao da bude pušten iz pritvora čim ruski predsednik Vladimir Putin odluči.
Drugi visoki vojni komandanti koji su privedeni nakon Prigožinove pobune jesu zamenik Surovikina, general-pukovnik Andrej Judin i prvi zamenik načelnika Glavne uprave ruskog generalštaba Vladimir Aleksejev.
Aleksejev ima dugogodišnje kontakte sa Vagnerovim članovima – nadgledao je aktivnosti Vagner grupe kao vojni obaveštajac. Ovi generali nisu privedeni, ali su i dalje pod prismotrom.
Štaviše, priveden je i ispitan general-pukovnik rezervnog sastava Mihail Mizincev, koji je ranije bio zamenik ministra odbrane. Mizincev je poznat kao „kasapin Mariupolja“ – on je bio taj koji je predvodio smrtonosnu opsadu ukrajinskog Mariupolja. U aprilu 2023. napustio je Ministarstvo odbrane i pridružio se Vagner grupi.
Pet dana nakon pobune, Vladimir Putin se sastao sa Jevgenijem Prigožinom i drugim Vagnerovim komandantima.
Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, njihov sastanak je trajao tri sata.
Sergej Surovikin nije viđen u javnosti od jutra 24. juna, kada se obratio učesnicima Prigožinovog marša na Moskvu, zahtevajući da obustave pobunu i pohod ka Moskvi.
Portal Moscow Times je 28. juna objavio, pozivajući se na izvore u ruskom Ministarstvu odbrane, da je general vojske možda priveden. Kasnije su isto preneli i zapadni mediji, uključujući Financial Times.
Bloomberg je izvestio da je kancelarija vojnog tužioca nekoliko puta ispitivala Surovikina u vezi sa njegovom vezom sa Prigožinom. Ipak, general nije stavljen u kućni pritvor, ali mu nije dozvoljeno da slobodno putuje.
Bivši glavni urednik radio stanice Eho Moskve Aleksej Venediktov rekao je da je Surovikin stavljen na „produženi odmor“. Međutim, prema rečima novinara, general nije kontaktirao ni suprugu ni ćerku na njihove rođendane koji su bili početkom jula.
Surovikinova ćerka Veronika napisala je 29. juna na Telegram kanalu Baza da njen otac nije uhapšen i da je u svojoj kancelariji. Nekoliko dana kasnije, preciznije 12. jula, medij Verstka izvestio je da je Surovikin uhapšen od strane ruske kontraobaveštajne službe.
Prema izvoru Verstka Surovikin je bio „stavljen u izolaciju“ i nije mogao da kontaktira sa rođacima dve nedelje.
Istog dana, šef komiteta Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov izjavio je da se Surovikin „za sada odmara, nedostupan je“.
Koordinirana pobuna
Novaja gazeta je 14.jula objavila priču koja je, između ostalog, sadržala tvrdnje da je Vagnerovu pobunu i zauzimanje Rostova na Donu od strane plaćenika isplanirala vlada.
„Svi naši izvori, koji imaju pristup važnim informacijama, rekli su: prvobitni plan marša Vagnerovog konvoja na Moskvu je koordiniran“, prenosi Novaja Gazeta.
„Rizikujemo da kažemo da pobuna nije Prigožinov hir, već plan koji je rezultat prethodnih akcija Vagner grupe. Vagnerovi konvoji, koji tobože više nisu pod kontrolom vlade, trebalo je da se u osnovi premeste na mesto pogodnije za ofanzivu sa taktičke tačke gledišta, a sve pod maskom pobune.
Istorija će nam uskoro pokazati da li se radilo o pohodu na Moskvu ili o pripremama za ofanzivu na Kijev sa beloruskih terena, pri čemu će vlada moći da kaže da je Vagner grupa delovala na svoju ruku, da je njen odnos sa Vagnerom prekinut, i da ne odgovara za svoje postupke“.
Plan je pokvaren, kako navodi Novaja gazeta, zbog oborenih helikoptera i aviona Iljušin Il-22, kao i poginulih pilota. To nije bio deo plana. Kada je predsednik saznao za pogibiju članova posade i uništenje aviona, doneo je odluku da prekine marš „za pravdu“. Projekat pobune je prekinut za samo nekoliko sati.
Novaja Gazeta je takođe izvestila da Sergej Surovikin trenutno nije u pritvoru specijalnih snaga. Nije uhapšen niti priveden. Za sada je general „van domašaja ruskih organa za sprovođenje zakona, a samo od Surovikina će zavisiće da li će se vratiti pod njihovu kontrolu ili ne“.
Nije vreme za otpuštanja
„Sudeći po komentarima Vladimira Putina posle sastanka sa komandantima Vagnera, on pokušava, kao što je poznato, da proceni sve što se dešavalo u okviru ruskog zakona“, kaže za Novaja Evropa specijalni dopisnik BBC News Rusija Ilja Barabanov. „Ne može postojati odgovornost za Vagner u vezi pobune jer u ruskom zakonodavstvu nema privatnih vojnih kompanija“.
Međutim, rad ove nezvanične organizacije „nadgledala je i kontrolisala ruska vojska, uključujući njene najviše oficire“, kaže Barabanov.
Barabanov nije mogao da potvrdi da li je 13 generala o kojima je Wall Street Journal izveštavao zaista pritvoreno. Ali ostaje činjenica da se vojni službenici aktivno istražuju, dodaje on.
Ilja Barabanov se priseća da su u maju, nakon što je Dmitrij Mišov, ruski vojni pilot, pobegao u inostranstvo, detektivi FSB doveli četiri vojna pilota sa prve linije fronta na ispitivanje.
Tako veliki događaj kao što je Prigožinova pobuna trebalo je da dovede do masovnih istraga unutar vojske, napominje Barabanov.
„Ne zna se sa sigurnošću da li su generali privedeni ili ne“, kaže on. „Ali jasno je da je veliki broj komandanata različitog ranga mogao biti priveden na ispitivanje. Nakon nekog vremena saznaćemo koje su odluke donete nakon ovih ispitivanja“.
Izvori Novaja Gazeta Evrope u ruskoj vojsci kažu da su stotine visokih i najviših oficira verovatno ispitani.
„Surovikin, Mizincev i Aleksejev su ispitani zbog bliskih veza sa Prigožinom“, objašnjava njihov izvor u ruskoj vojsci.
„Koliko ja znam, Surovikin je pušten, mogao je da ide gde je hteo. Na kraju krajeva, jedini vojnici koji su pokušali da zaustave konvoj Vagnera i pri tome su poginuli bili su pod Surovikinovom komandom“, kaže izvor.
„Vladimir Aleksejev, koji je viđen kako ćaska sa Prigožinom u štabu Južnog vojnog okruga u Rostovu na Donu u koji su upali borci Vagnera bio je vojni obaveštajac (oficir) odgovoran za nadgledanje PMC-a dugi niz godina.
Za regrutovanje i obuku plaćenika korišćene su baze Glavne obaveštajne uprave. Dakle, moglo bi biti formalnih pitanja prema Aleksejevu. Ali koliko sam razumeo, za sada mu je samo zabranjeno da napušta zemlju.
Prema glasinama Ministarstva odbrane, nisu donete odluke o kaznama kada su u pitanju drugi mogući saučesnici takozvane pobune. Mislim da niko neće biti zatvoren ili otpušten. Sada nije vreme da se gube vojni komandanti. Mogli bi da im zaprete penzionisanjem ili drugim sankcijama, ali će na kraju sve, najverovatnije, biti gurnuto pod tepih, tvrdi izvor Novaja Gazete Evropa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.