Novaja gazeta: Protiv rezolucija o Rusiji u parlamentu EU uglavnom radikalne i populističke stranke

Sadašnji saziv Evropskog parlamenta konstituisan je 2019. godine i od tada, pa do januara 2023. godine je glasao o ukupno 22 rezolucije koje su direktno povezane sa kršenjem ljudskih prava u Rusiji, ratom u Ukrajini i sankcijama uvedenim Rusiji.

U tom periodu, od 705 poslanika u EP, za te rezolucije je u proseku glasao 531 poslanik (75 odsto). U proseku je nešto više od 40 poslanika (6 odsto) glasalo protiv, a isti broj (6 odsto) je bio uzdržan.

Poslanici, uz te tri opcije, imaju mogućnost i da ne prisustvuju glasanju, ili da ne pritisnu ni jednu od tri ponuđene opcije na uređaju za elektronsko glasanje.

Prema ukupnim podacima o glasanju koje je analizirala Novaja Gazeta, te mogućnosti je kada je reč o svim rezolucijama EP koristilo u proseku 4,3 odsto poslanika.

Ta stopa je, međutim, bila trostruko veća kada se glasalo o rezolucijama povezanim sa Rusijom. Portal ocenjuje da to svakako nije slučajnost i da su neki poslanici svesno birali mogućnost da se ne izjašnjavaju o dokumentima o Rusiji.

Protiv rezolucija kritičnih prema režimu ruskog predsednika Vladimira Putina češće od drugih su glasali poslanici populističkih i radikalnih stranaka. Među njima su i francuski krajnje desni Nacionalni savez i nemačka ekstremno desma Alternativa za Nemačku (AfD).

Poslanici radikalno leve grčke Sirize i kranje desne Slobodarske partije Austrije nešto su, kako se navodi, oprezniji, i retko otvoreno glasaju protiv ali su često uzdržani.

„A, iako može zvučati kontroverzno da se u to uključi i poljska vladajuća partija Prava i pravde (PiS), imajući u vidu podršku koju Poljska daje Ukrajini, podaci govore da su poslanici te partije bili među onima koji su najčešće biti uzdržani prilikom glasanja“, navodi Novaja gazeta.

Portal piše i da postoji još jedan broj malih stranaka koje su za Kremlj „korisne“ i čiji poslanici po pravilu glasaju protiv svake rezolucije uperene protiv Rusije.

To su po dvoje poslanika komunističke partije Grčke i Portugala, i dvoje poslanika češke nacionalističke, anti-migrantske partije Sloboda i direktna demokratija.

„Takvi postupci malih partija ne mogu da utiču na konačnu odluku, ali uvek ruskim državnim medijima daju priliku da tvrde kako u Evropi ne postoji jedinstvo“, piše portal.

Pre napada na Ukrajinu, poslanici mađarskog vladajućeg populističkog Fidesa i italijanske desničarske Lige takođe su najčešće birali da ostanu uzdržani prilikom glasanj o rezolucijama u kojima se kritikovala Rusija.

Nešto je drugačija taktika bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koji je sada evroposlanik ispred svoje stranke Forca Italija. Berluskoni je samo u dve prilike glasao za rezolucije orituv Kremlja. Na 15 od ukupno 22 glasanja nije bio ni prisutan.

Od 2019. do 2022. godine Berluskoni je propustio 30 odsto svih sednica EP, ali je odsustvovao sa više od dve trećine sednica na kojima je tema bila Rusija.