Foto: Shutterstock/EWY MediaKada je Džordž VI umro u snu u Sandringemu u ranim satima 6. februara 1952, njegova najstarija ćerka, princeza Elizabeta, koja je tada bila u poseti Keniji sa svojim mužem, odmah je postala kraljica Elizabeta II.
„Isti istovremeni proces će se desiti nakon smrti kraljice Elizabete i preuzimanja prestola od strane kralja Čarlsa III“, rekao je parlamentu Robert Blekburn, profesor ustavnog prava na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Međutim, nakon kraljičine rekordne vladavine, izdvajanje njenog imena, imidža i ikonografije iz tkiva nacionalnog života u Velikoj Britaniji i širom Komonvelta će trajati mnogo duže.
Gardijan donosi listu stvari koje će morati da se promene.
Zastave
Od zastava koje se vijore ispred policijskih stanica širom Velike Britanije do standardnih koji se koriste na pomorskim brodovima kada je general na njemu, hiljade zastava ukrašenih sa kraljevskim monogramom, u ovom slučaju „EIIR“ koji predstavlja skraćenicu od „Elizabeth II Regina“, moraće da se zamene.
Vojni pukovi nose „kraljičine boje“, od kojih su mnogi prošarani zlatnim izvezenim „EIIR“, zastavnik vatrogasne službe takođe nosi njene inicijale i zemlje u kojima je kraljica i dalje šef države, uključujući Australiju, Kanadu i Novi Zeland, imaju ono što stručnjaci za zastave nazivaju „E zastave“ – lične zastave za kraljicu koje se koriste kada je ona u poseti.
Moguće je da bi se „kraljevski standard“ – zastava sa četvrtinama koja se vijori gde god je monarh u rezidenciji – takođe mogla promeniti.
Verzija koju je koristila kraljica uključuje jednu četvrtinu koja predstavlja Škotsku (razuzdani lav), jednu za Irsku (harfa) i dve koje predstavljaju Englesku (tri lava u prolazu), ali nijednu za Vels.
U upotrebi je mnogo pre nego što je Vels imao sopstvenu nacionalnu zastavu, priznatu 1959. godine. Sledeći monarh bi mogao da ugradi velški element.
Novčanice i kovanice
U opticaju je 4,5 milijardi sterlinga sa kraljičinim likom, ukupne vrednosti 80 milijardi funti.
Njihova zamena alternativama sa glavom novog monarha verovatno će trajati najmanje dve godine.
Kada su izdate najnovije sintetičke novčanice od 50 funti, proces opoziva i zamene u Banci Engleske je trajao 16 meseci.
Kada je kraljica stupila na tron 1952. godine, monarh nije bio prikazan na novčanicama.
To se promenilo 1960. godine kada je lice Elizabete II počelo da se pojavljuje na novčanicama od jedne funte na slici koju je kreirao dizajner novčanica Robert Ostin.
Slika novog monarha bila bi dogovorena sa Bakingemskom palatom.
Kraljičina glava se takođe nalazi na novčanicama od oko 20 dolara u Kanadi, na kovanicama na Novom Zelandu i na svim kovanicama i novčanicama koje izdaje Centralna banka Istočnih Kariba, kao i drugi delovi Komonvelta.
Dizajn novčića može da se menja sporije ako se prati istorijski presedan: bilo je uobičajeno da imate različite monarhe u novčaniku jer se zamena kovanica dešavala organski, a ne putem opoziva.
Nacionalna himna
Jedna od najjasnijih promena, u teoriji, biće zamena reči državne himne sa „Bože, čuvaj našu milostivu kraljicu“ u „Bože, čuvaj našeg milostivog kralja“ – iako će možda biti potrebno vreme pre nego što veliki broj ljudi sa sigurnošću otpeva novu verziju.
Himna je u upotrebi od 1745. godine kada je ranija verzija glasila: „Bože čuvaj velikog Džordža, našeg kralja, Živeo naš plemeniti kralj, Bože čuvaj kralja.”
Molitve
Kraljica je bila „braniteljka vere i vrhovni guverner“ Engleske crkve, a molitve joj se nalaze u Knjizi zajedničkih molitvi, koja datira iz 1662. godine.
Vernik se moli Bogu da se Elizapeta „napuni blagodaću tvoga Svetoga Duha, da se uvek prikloni tvojoj volji i da ide tvojim putem“.
Očekuje se da će to biti izmenjeno kako bi nastale molitve za novog monarha.
Ovo se mora uraditi zakonom ili kraljevskim nalogom i poslednji put je urađeno nakon što je kraljičina majka umrla.
Sveštenici takođe mogu da izmene molitvu za privremenu upotrebu, što znači da se molitve monarhu koje se obično izgovaraju na nedeljnim službama i večernjoj pesmi brzo mogle prilagoditi novom braniocu vere.
U službama svetog pričešća, sadržanim u zajedničkom bogosluženju, postoji „sabor“ za suverena koji traži od Boga da „vlada srcem tvoje izabrane sluškinje Jelisavete, naše kraljice i guvernera, da ona iznad svega traži tvoju čast i slavu ”. Ovo može da promeni Generalni sinod.
Kraljevsko oružje
Poznati kraljevski grb, koji prikazuje lava i jednoroga koji divlja uz štit, široko se koristi u vladinim prostorijama i kancelarijskom materijalu, a svaka promena bi bila skupa, ali možda neće biti neophodna.
Trebalo bi da se promeni u slučaju da novi monarh odluči da na štitu predstavi i Vels u skladu sa bilo kakvom promenom kraljevskog standarda.
Kraljevski nalozi
Od kompanije „Angostura bitters“ u Trinidadu i Tobagu do kovača iz Saseksa Zaka Trelivinga, kraljičin kraljevski nalog trenutno se primenjuje na više od 600 preduzeća koja imaju istoriju snabdevanja kraljevskog domaćinstva.
Brendovi koji uživaju u upotrebi kraljičinog grba na svojim marketinškim materijalima uključuju Steinway klavire, Jordans žitarice, Gordon’s džin i Svarovski kristale, kao i vodoinstalatere, proizvođače ograda, inženjere zvuka, makaze za živu ogradu i mlinare za brašno.
Nakon smrti kraljice, oni će izgubiti svoj status, osim ako im njen naslednik ili drugi član kraljevske porodice ne izda novi nalog – potencijalno novi princ od Velsa.
Ovo se možda neće dogoditi brzo. Kada je princ Filip umro, njegovi vlasnici kraljevskog naloga dobili su dve godine milosti.
Novi monarh bi mogao da odluči da prilagodi kriterijume koje treba ispuniti kako bi postao nosilac kraljevskog naloga, na primer tako što će staviti naglasak na održivost.
Poštanske kutije i marke
Malo je verovatno da će poštanski sandučići Kraljevske pošte sa kraljevskom šifrom kraljice Elizabete, ER, biti uklonjeni.
Neki sa GR, šifrom kralja Džordža VI, ostaju u upotrebi i danas, 70 godina kasnije. Pošta će, međutim, promeniti marke, a koristiće se profilna slika novog monarha.
Zakletve na vernost
Poslanicima nije dozvoljeno da sede u Donjem domu, govore u debatama, glasaju ili primaju platu osim ako se ne zakunu na vernost kruni.
Od 1952. godine, formulacija je glasila: „Ja (ime člana) se zaklinjem svemogućim Bogom da ću biti veran i dosledan Njenom Veličanstvu Kraljici Elizabeti, njenim naslednicima i sledbenicima, u skladu sa zakonom. Pa pomozi mi Bože.”
Poslanici će morati da polože novu zakletvu njenom nasledniku.
Od novih britanskih državljana se takođe traži da se zakunu da će „biti verni Njenom Veličanstvu kraljici Elizabeti Drugoj i njenim naslednicima i sledbenicima“, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će to verovatno promeniti.
Izviđači i njihov podmladak obećavaju da će „vršiti svoju dužnost prema kraljici“, dok se novi pripadnici oružanih snaga zaklinju da će „biti verni i dosledni Njenom Veličanstvu kraljici Elizabeti II i njenim naslednicima i sledbenicima“.
Komonvelt
Kraljičina smrt je nesiguran trenutak za neke članice Komonvelta, od kojih 14 zemalja priznaje monarha kao svog šefa države.
U mnogim slučajevima njihovi ustavi navode da je kraljica, konkretno, šef države.
U ovim zemljama, ustav će morati da se izmeni da bi se odnosili na njenog naslednika.
U zemljama kao što je Jamajka, gde postoji snažan pokret za nezavisnost, i Belize, ove ustavne promene će takođe zahtevati referendum, smatraju stručnjaci Komonvelta.
Očekuje se da će ovo doneti trenutak političke opasnosti za novog monarha, koji bi, nakon što je Barbados postao nezavisan 2021. godine, mogao da se suoči sa gubitkom još jednog istaknutog dela Karipskog komonvelta.
Pitanja će se takođe verovatno pojaviti u zemljama kao što su Papua Nova Gvineja, Solomonska ostrva, Tuvalu, Antigva i Barbuda, Bahami, Grenada, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija i Sveti Vinsent i Grenadini o tome da li bi novi monarh mogao zakonito da imenuje generalnog guvernera, ako ustav relevantne zemlje nije promenjen tako da se odnosi na kralja, i nastavlja da se odnosi na kraljicu kao šefa države.
Kraljičino ime je takođe „utkano“ u bezbroj drugih zakona koji će zahtevati preradu, što je ni lak ni jeftin proces, posebno za manje zemlje koje ne zapošljavaju svoje zakonodavce.
Među ustavnim monarhijama, Australija, Kanada i Novi Zeland imaju mere tako da novi monarh automatski postaje šef države.
Izvor: Guardian
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
