Nove mere EU bi mogle da zakomplikuju projekat Severni tok 2

Posle današnjih pregovora dve uticajne članice Evropske unije u zadnji čas, ambasadori zemalja EU na sastanku u Briselu su dobili promenjeni predlog koji neće ugroziti politički osetljiv projekat.

Sporazum kojem se jedino Bugarska usprotivila, omogućava pregovore unutar EU o produženju pravila o isporukama gasa na nove projekte, kao što je rusko-nemački Severni tok 2.

„To se dogodilo samo zato što su Nemačka i Francuska blisko sarađivale, takođe i s rumunskim predsedništvom (EU) i drugim članicama“, rekla je u Berlinu nemačka kancelarka Angela Merkel.

Rusko-nemački gasovod se gradi ispod baltičkog mora da gas direktno dolazi u Nemačku za dalju distribuciju širom Evrope, povećavajući kapacitet već postojećeg Severno toka.

Istočne evropske zemlje, poput Poljske i Ukrajine, oštro se protive projektu zato što se njime zaobilaze njihove teritorije.

SAD, takođe veliki izvoznik gasa, ocenjuju da je taj gasovod neka vrsta ruske kontrole nad Nemačkom i pretnja po evropsku energetsku bezbednost. Takođe su sugerisale da bi kompanije uključene u projekat mogle biti podležne sankcijama Rusiji.

„Amerikanci ne žele da se dogodi Severni tok 2“, rekao je savetnik francuskog predsednika Emanuela Makrona uz uslova da ne bude imenovan.

On je dodao da američki pritisak nije uticao na stav Francuske. „Mi kažemo da ako se dogodi Severni tok, mi želimo da se to dogodi u evropskom okviru“.

Berlin je bio protiv novih pravila EU, ali je, pošto je Francuska zapretila da će iskoristiti svoj uticaj, pristao na kompromis da nemački regulatori nadziru projekte kao Severni tok 2, s tim da regulatori EU imaju poslednju reč.

Nemačka i Francuska su dve najveće privrede evrozone i tradicionalno predvode evropske integracije, iako njihov odnos nije uvek jednostavan. Makronovi predlozi za dalekosežne reforme EU su često nailazile na mlaku reakciju Berlina.

Nemački zvaničnici su danas nastojali da ublaže sugestije o francusko-nemačkom sukobu, tvrdeći da Pariz i Berlin imaju snažan odnos koji im omogućio da prevaziđu razlike.

„Mislim da je danas dobar dan i to se ne bi desilo bez nemačko-francuske saradnje“, rekla je Merkel.

Odlukom je okončan dvogodišnji zastoj i pregovori do leta treba da reše većinom tehnička pitanja.

Kada novi propisi budu gotovi, stručnjaci kažu da će njime ruski Gasprom biti podvrgnut propisima EU i da neće moći da bude jedini operater gasovoda.

To znači promenu tržišne cene gasa, umesto da je Gasprom sam određuje i takođe znači da će rukovođenje gasovodom biti skuplje, rekao je Gustav Gresel, saradnik u berlinskom institutu Evropski savet za spoljne odnose.

„Gasprom će morati da vodi gasovod na znatno komercijalniji način i ostaće mnogo manje novca za odlivanje u privatne džepove režima ili druge delove ruske države“, rekao je on.

Pokušaj sprovođenje novih propisa na sredini projekta Severni tok 2 će, međutim, skoro izvesno naći na pravna osporavanja iz Rusije, rekla je Katja Jafimava, saradnica u britanskom Oksfordskom institutu za energetske studije.

Pored toga, ako Evropska komisija bude videla direktivu kao preimućstvo Evrope da obezbedi dogovore s Rusijom i tranzitu gasa kroz Ukrajinu, to bi moglo da ima negativne posledice i da Moskva teže pristane na takve dugoročne sporazume.

„Mada Evropska komisija može verovati da će je promena staviti u snažniju poziciju prema Rusiji i Gaspromu, po mom mišlejnju to je iluzija, a čak i ako promene prođu, to bi mogla biti pirova pobeda“, navela je ona u imejlu Asošiejted presu.