Kineske i indijske rafinerije traže alternativne zalihe goriva dok pokušavaju da se prilagode na nove, oštre američke sankcije uvedene ruskim proizvođačima i tankerima, čiji cilj je da se ograničiti profit drugog najvećeg izvoznika nafte u svijetu.
Američki sekretarijat za finansije u petak je uveo sankcije ruskim naftnim kompanijama Surgunjeft i Gaspromnjeft i njihovim podružnicama, među kojima je i Naftna industrija Srbije (NIS). Na spisku sankcionisanih su i 183 plovila, koja čine rusku „flotu iz sjenke“, koja je do sada omogućavala Moskvi da zaobilazi sankcije da bi naftu isporučila na svjetska tržišta, piše Rojters, a prenosi Glas Amerike.
Od kako su SAD objavile nove sankcije, najmanje 65 naftnih tankera usidreno je na više lokacija, uključujući blizu obala Kine i Rusije, prenosi agencija Rojters pozivajući se na analizu podataka sa vebsajta „MarineTraffic“i „LSEG“ koji prate kretanje brodova.
Pet tankera se nalazi blizu kineskih luka, sedam blizu Singapora, a ostali nedaleko od Rusije, u Baltičkom moru i na Dalekom istoku.
Neki tankeri usidreni su blizu iranskih luka i Sueckog kanala. Analitičari procjenjuju da je oko 10 procenata globalne flote naftnih tankera pod američkim sankcijama.
Tankeri koji su mete nove runde američkih sankcija prošle godine su prevozili oko 1,5 miliona barela sirove nafte dnevno, što čini oko 1,4 procenata globalne potražnje za tim energentom, prema podacima finansijske institucije Morgan Stenli, koja se poziva na podatke Vortexa, koji prati kretanje tankera.
Mnogi od njih su prevozili naftu do Indije i Kine, nakon što se Rusija preusmjerila na azijsko tržište zbog zapadnih sankcija i ograničenja na cijene koje je G7 uveo 2022. godine. Uz to, neki tankeri su prevozili naftu iz Irana, koji je takođe pod sankcijama.
Skočile su i cijene nafte, pa se se sirova nafta u ponedeljak prodavala za 81 dolar po barelu – najviše od avgusta.
Savetnik za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće Džejk Saliven rekao je u ponedeljak da predsjednik Džo Bajden vjeruje da će se cijene nafte stabilizovati, i da ne bi uvodio sankcije da je mislio da će opteretiti američke potrošače.
Kremlj je saopštio da zbog sankcija postoji rizik od destabilizacije globalnih tržišta i da će Rusija pokušati da im se suprostavi.
„Jasno je da će SAD nastaviti da pokušavaju da podriju poziciju naših kompanija na nekonkurentne načine, ali očekujemo da ćemo moći da se tome suprostavimo“, rekao je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Kina je takođe saopštila da se protivi jednostranim američkim sankcijama.
Analitičari ocjenjuju da će nove kaznene mjere verovatno kratkoročno smanjiti izvoz ruske nafte, ali da bi Rusija mogla da se prilagodi korišćenjem plovila koja još nisu pod sankcijama.
Takođe ističu da nije poznato koliko tankera ima u „floti iz sjenke“, ali da se procjenjuje da ih je blizu 600.
Zbog novih mera, kineske rafinerije vraćaju se prodavcima nafte čiji uvoz nije ograničen, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Angole i Brazila. U pregovorima su i da kupe naftu iz zapadne Afrike i Kanade, prenosi Rojters.
Trenutno, više od 60 odsto ruske nafte koja se prevozi pomorskim putem izvozi se u Indiju, koja je treća u svetu po uvozu i potrošnji tog energenta.
Iako su indijske rafinerije prestale da posluju sa naftnim tankerima i entitetima koji su pod američkim sankcijama, ta zemlja ne očekuje da bude poremećaja kada je riječ o ruskim zalihama sirove nafte tokom dvomesečnog tranzicionog perioda, prema izvoru iz indijske vlade.
Trgovci navode da indijske rafinerije, koje su prošle nedelje kupile sirovu naftu sa Bliskog istoka prije objavljivanja sankcija, traže više zaliha.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.