Novi bilans: Najmanje 74 osobe poginule u poplavama na severoistoku Indije

Oko 3.000 turista je ostalo zaglavljeno, a 100 ljudi se još uvek vodi kao nestalo kada se u sredu izlilo ledničko jezero usled pucanja brane na hidroelektrani u saveznoj državi Sikim i poplavilo dolinu.

Zvaničnici su novinskoj agenciji Press Trust of India rekli da su izvukli 34 tela u državi Sikim, dok je u susednoj saveznoj državi Zapadni Bengal izvučeno 40 tela iz reke Tista.

Oko 100 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, saopšteno je iz policije.

Kada su se vremenski uslovi u Sikimu poboljšali, helikopteri su stigli u najteže pogođeni okrug Mangan kako bi pomogli zaglavljenim turistima kojih ima oko 3.000.

Postavljanje brane Tista 3, najveće hidroelektrane u Sikimu, bilo je upitno od samog početka, a u izveštaju iz 2019. jezero Lhonak na kom se brana nalazi označeno je kao „veoma ranjivo“ na poplave koje bi mogle da probiju brane i izazovu veliku štetu.

Još uvek nije pozant uzrok pucanja brane, ali stručnjaci kao moguće navode obilne padavine i zemljotres magnitude 6,2 stepena koji je pogodio susedni Nepal dan ranije.

Danas kada se razvedrilo i kiša prestala, 77 turista prebačeno je avionom iz severnog Sikima, saopštila je policija. Juče je spaseno 89 osoba, a oko 10 turista se spasilo samo.

Ukupno je od srede evakuisano i prebačeno na sigurno više od 5.000 ljudi.

Poplava je uništila više mostova, pokidala cevovode i oštetila više stotina kuća u severnom Sikimu.
Operacije spasavanja otežava to što su prekinute komunikacije i kopneni prilaz pogođenoj oblasti.

Lokalni aktivisti dugo se bore protiv vladine politike za proizvodnju „zelene energije“, rekavši da su brane na Himalajima previše opasne.

Uprkos rizicima za brane zbog sve češćih ekstremnih vremenskih prilika, indijska savezna vlada ima za cilj da duplo poveća proizvodnju struje u hidroelektranama na 70.000 megavata, do 2030. godine.

Klizišta i poplave su česta pojava u indijskim Himalajima tokom sezone monsuna od juna do septembra.

Naučnici tvrde da će oni biti sve češći jer globalno zagrevanje topi tamošnje glečere.

U izveštaju Međunarodnog centra za integrisani razvoj planina navodi se da bi glečeri na Himalajima mogli da izgube i do 80 odsto svoje zapremine ako globalno zagrevanje nastavi dosadašnjim tempom.