Novi dan s magičnim čovekom

Sa druge strane, nakon glasanja u utorak na srednjoročnim izborima, republikanci su proširili većinu u Senatu tako da će od 100 mesta imati 54, umesto dosadašnjih 51.

Dosta je podela

Izbori su bili svojevrstan referendum o predsedniku Donaldu Trampu i načinu na koji on vodi zemlju, iako njegovo ime nije bilo na glasačkom listiću, i o tome da li bi republikanci trebalo da zadrže apsolutnu vlast u Vašingtonu, prenose američki mediji. Značajna pobeda u Predstavničkom domu za demokrate omogućiće partiji da blokira znatan deo agende predsednika Trampa i preispita njegove odluke. Pobeda demokrata u Predstavničkom domu znači da će od sada oni voditi glavnu reč o zakonima koji dođu u ovaj dom, a demokrate će kontrolisati i odbore.

Liderka demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelosi, i buduća predsednica Predstavničkog doma (tu funkciju je već držala od 2007. do 2011.) pošto je Tramp juče odobrio njeno imenovanje, u govoru u Vašingtonu je istakla da će partija svoju novoosvojenu većinu iskoristiti da se pozabavi partijskom agendom za državu. „Amerikancima je dosta podela“, kazala je Pelosi.

„Zahvaljujući vama sutra će biti novi dan za Ameriku“, dodala je ona. Nešto ranije, portparolka Bele kuće Sara Sanders je kazala: „Možda vas je zapljusnuo talas, ali ne mislim da je posredi plavi talas“, aludirajući na stranačku boju demokrata. Ipak, stanje stvari je tako da su demokrate izazvale „potrese“ širom zemlje, ocenjuje Bi-Bi-Si, imajući u vidu da su osvojili neka do juče ključna uporišta republikanaca – 14. distrikt Ilinoisa, Stejten Ajlend (jedna od pet gradskih oblasti grada NJujork?), izuzetno „crvene“, odnosno republikanske države poput Oklahome…

Tramp je, sa druge strane, u svojim tvitovima imao samo reči hvale na sopstveni račun. Na njegovom nalogu na Tviteru juče su dominirale poruke poput „ogroman uspeh“. Zahvaljivao se svima redom. Podelio je sa svojih 55,5 miliona pratilaca na Tviteru i objavu konzervativnog ekonomiste i glumca Bena Stajna koji je Trampa nazvao „magičnim čovekom“. Iako nijednom nije spomenuo poraz republikanaca u Predstavničkom domu, predsednik je likovao jer je njegova partija pojačala kontrolu u Senatu.

Predsednik pod „lupom“

Sa većinom u Predstavničkom domu, očekivanja su da će Tramp i njegova administracija biti pod „punom istragom“ demokrata. Kako prenosi Vašington post, demokrate u ovom domu Kongresa već su spremne da početkom naredne godine pokrenu nekoliko istraga protiv predsednika Trampa. Međutim, vrlo su oprezni u tome, navodno ne žele da prenagljuju sa zahtevom za opoziv predsednika, kako bi sačuvali bazu podrške za naredne izbore i kako ne bi otuđili birače od sebe. Uprkos široj podršci među demokratama za tako „eksplozivan“ potez kao što je zahtev za opoziv Trampa, ipak su partijski lideri vrlo obazrivi da ne bi ušli u rizik na predsedničkim izborima, prenosi vašingtonski dnevnik. Navodno se pravni tim Bele kuće već bavi mogućim istragama između ostalih i time da li je Tramp opstruisao pravdu u istrazi o ruskom mešanju u izbore 2016, da li je nekoliko zvaničnika kabineta zloupotrebilo novac američkih poreskih obveznika, kao i to da li je plaćano ženama da ćute u vezi sa navodnim aferama sa Trampom pre nego je izabran za predsednika.

Pobeda demokrata u donjem domu značiće i to da Tramp neće moći tako lako da sprovodi svoj program. Republikanci su obećavali da će nastaviti sa smanjenjima poreza, te izmenama popularnih vladinih programa poput Medicare, Medicaid i socijalna sigurnost. Poznato je da su obećavali da će poništiti Obamin zakon o zdravstvenoj nezi, a sada će im to svakako biti znatno teže da sprovedu. Takođe, već je upitan i notorni zid duž granice sa Meksikom.

Analitičari navode da će ovakav odnos snaga u Kongresu, naročito u Predstavničkom domu, možda goditi Trampu, koji je poznat po tome da je sklon menjanju stavova. Tramp bi demokrate mogao da označava kao kočničare, ili da im se pokori kako bi postigli dogovor o ponekom zakonu.

Tramp imenuje sudije

Sa druge strane, jačanje republikanske većine u Senatu predstavlja olakšicu za Trampa da imenuje sudije te „sređuje“ pravosudnu branšu u konzervativnijem maniru. Predsednik je već imenovao 84 konzervativnih sudija na federalnom nivou, a očekivanja su da će takav trend biti nastavljen. Republikanci su ključne pobede za mesta u Senatu ostvarili u Indijani, Misuriju, Floridi i Severnoj Dakoti, dok su izgubili u Nevadi. Demokrate su odbranile 10 senatskih mesta u državama koje je Tramp dvocifrenim brojkama osvojio 2016.

Demokrate su preuzele i guvernerska mesta u Viskonzinu i Kanzasu. Poraz demokrate Endrjua Giluma sa Floride u trci za guvernera predstavlja veliko razočaranje za njih. NJegov republikanski konkurent Ron Desantis, bliski Trampov saveznik, kritikovan je zbog „rasističke kampanje“ protiv prvog crnog kandidata za guvernera. Guverneri inače imaju popriličan uticaj na politiku u svojim državama i živote svojih birača. Republikanci trenutno u svom „posedu“ imaju 33 od 50 guvernerskih pozicija. I na sam reizbor Tarmpa 2020. guverneri će imati važnu ulogu u mobilizaciji donatora, volontera i aktivista.

Izbori su svakako potvrdili istorijski trend da partija koja nije glavna u Beloj kući stiče dobitke na srednjoročnim izborima.

Zdravstvena zaštita i imigracija bila su ključna pitanja koja su bila na umu biračima i presudna u glasanju, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja sa birališta koje je sproveo AP, dok je 64 odsto ispitanika kazalo da je Tramp bio odlučujući faktor pri glasanju.