Novi egzodus iz Avganistana

U autobusima je atmosfera sumorna, a gotovo niko od putnika ne želi da govori o detaljima puta. NJihova prva destinacija je Nimruz, provincija u pustinji na jugu Avganistana, na granici sa Iranom i Pakistanom.

Za veliki broj Avganistanaca Evropa je postala sinonim za samo jednu zemlju – Nemačku iako je sada možda do nje teže doći, budući da su vlasti u Berlinu ove nedelje saopštile da pooštravaju politiku prema izbeglicama.

„Idem u Nemačku. Ovde nema posla, a i bezbednost se pogoršava iz dana u dan“, rekao je Rafi (30) za Gardijan. Posao nema već sedam godina, tačnije od kada je njegov strani poslodavac zatvorio kompaniju u Kabulu. Odlučio je da napusti zemlju kada su Talibani zauzeli Kunduz na severu Avganistana. „Talibani su počeli da traže porodice koje su sarađivale s Vladom ili međunarodnim organizacijama. Ubijali su im sinove i kidnapovali kćerke“, rekao je Rafi, koji se nada da će dobiti dozvolu za boravak u Nemačkoj, a potom tamo dovesti i suprugu i kćerku.

Nemačka je krajnja destinacija i za Farida (25), koji drugi put pokušava da uđe u Iran preko Nimruza. Iranska policija ga je pre dva meseca uhapsila nedaleko od turske granice. Držali su ga u pritvoru osam dana, gde su ga, kako kaže, tukli, a potom deportovali u Avganistan. Kako je rekao, pošto je radio za organizaciju koju je finansirala Svetska banka u provinciji Kapisa, Talibani su ga kontaktirali nekoliko puta. „Zvali su me Talibani i rekli 'znaš dosta o kompjuterima i mapama. Dođi da radiš za nas. Biće to tvoj džihad'. Promenio sam broj, ali su ga, ne znam kako, vrlo brzo otkrili“, rekao je Farid.

Avganistanci čine 16 odsto azilanata koji trenutno dolaze u Tursku i Evropu, a od njih samo Sirijaca ima više. Prema podacima UN, od januara do avgusta 122.080 Avganistanaca je tražilo azil u 44 države, što je dvostruko više nego prošle godine. NJihova ogromna većina su mladi muškarci. Cene putovanja od Avganistana do Evrope se određuju na osnovu opasnosti koji put podrazumeva.

Mnogi su polagali nade da će u zemlji biti bolja bezbednosna situacija, da će biti novih radnih mesta i više prilika za obrazovanu omladinu nakon što je na prošlogodišnjim predsedničkim izborima pobedio Ašraf Gani, tehnokrata, koji je u prošlosti imao veze sa Svetskom bankom. Međutim, zbog razočaranja, odliv izbeglica iz Avganistana je sve veći. „Problem je što kada se nadate, a nada potom umre, očaj postane još mračniji. Smatra se da je bezbednosna situacija još gora. LJudi sada shvataju da kada stvari propadaju, niko neće da im pomogne“, rekla je Liza Šuster, stručnjakinja za imigracije na Univerzitetu Kabul i na Univerzitetu u Londonu.

Cene putovanja

Kabul – Put kopnom preko Nimruza, provincije u pustinji na jugu Avganistana, na granici sa Iranom i Pakistanom, izbeglice košta 6.000-7.000 dolara, piše Gardijan, pozivajući se na krijumčare ljudi, s kojima je kontaktirao. Let do Teherana i dalje put kopnom je 9.000 dolara. Let do Istanbula košta dodatnih 2.000 dolara. Kako je rekao jedan krijumčar ljudi za Gardijan, u Iran preko Nimruza svake noći uđe između 300 i 400 ljudi. To je, kako je objasnio, najopasniji deo puta, pošto je iranska policija često nemilosrdna. „Na svakih desetoro ljudi, troje od četvoro bude uhapšeno, deportovano ili dobije azil u zemlji pre nego što dođe do željene destinacije“, rekao je i dodao da može i da mu se plati tek kada klijent stigne do Evrope. Međutim, klijenti su rekli da se krijumčari obezbede tako što nadziru porodice koje su ostale.