Novi Evropski parlament biće još podeljeniji

Prema prognozama nezavisne organizacije Voutvoč Evropa (Votewatch Europe) ako se tekući trend potvrdi, prvi put u istoriji na izborima za Evropski parlament dve najveće grupe – Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (SD), više neće moći da kontrolišu većinu.

Ipak, uprkos pokušaju evroskeptičnih snaga da izmene odnos snaga u Parlamentu, umerene, pro-EU snage i dalje će biti u većini, uglavnom zahvaljujući verovatnom jačanju centrista iz Saveza liberala i demokrata (ALDE).

Nacionalisti sa desnice biće na dobitku ali verovatno neće uspeti da osvoje 25 odstomesta u EP. Potencijalna zajednička grupa desnih nacionalista, napravljena od partija iz grupa Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Evropa nacija i slobode (ENF) i onoga što je ostalo od grupe Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD), mogla bi da bude druga po veličini u EP ako svi sadašnji članovi odluče da joj se priključe.

Taj scenario međutim nije mnogo verovatan zbog velikih razlika u pogledima između tih snaga, kao i zbog „teških“ karaktera njihovih lidera.

Mnogo realnija je, ocenjuju u Voutvoču, mogućnost da se te grupe sa krajnje desnice reorganizuju i osnuju treću po veličini grupu u narednom Evropskom parlamentu.

Jačanje grupa Ujedinjena evropska levica-Nordijska zelena levica (GUE-NGL) i Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA) neće u punoj meri nadoknaditi verovatno slabljenje SD, što znači da levica u celini može da očekuje oko 35 odsto mesta u novom EP.

Verovatno će im, kako navodi Voutvoč, biti potrebna saradnja sa centristima ako napredne snage žele da zadrže uticaj u narednom sazivu EP.

Uprkos smanjenju broja poslanika, EPP će i dalje biti ispred ostalih političkih grupa. Ta grupa mogla bi čak da konsoliduje vodjstvo zahvaljujući Bregzitu i izlasku britanske delegacije iz EP, s obzirom da nijedna vodeća britanska partija nije pripadala grupi koju vodi Manfred Veber. Dakle, Bregzit će samo povećati razliku između EPP i konkurentskih grupa u korist EPP.

Takav razvoj događaja odražava trendove na kontinentu gde su sve veća politička fragmentacija i nestabilnost oslabili etablirane političke snage, koje su uglavnom pripadale EPP i SD, a ojačali političke autsajdere sa svih strana političkog sprektra. Izbori za Evropski parlament biće održani od 23. do 26. maja a biraće se 705 evroposlanika prema 751 u tekućem sazivu.

Posle Bregzita u martu u EP će ostati 73 britanska poslanička mesta. Kako je ranije odlučeno, 46 mesta će biti rezervisano za nove članice EU ili će ostati nepopunjeno a preostalih 27 biće podeljeno na 14 članica koje su nedovoljno zastupljene u Parlamentu.

Po pet dodatnih poslanika u novom sazivu EP imaće Francuska i Španija, po tri Italija i Holandija, Irska će dobiti dva a još po jednog Poljska, Rumunija, Švedska, Austrija, Danska, Slovačka, Finska, Hrvatska i Estonija.

Očekuje se da Holandija glasa 23. maja, Irska 24. maja, Češka 24 i 25. maja, Letonija, Malta i Slovačka 25. maja a ostali 26. maja.

Inauguraciona plenarna sednica novoizabranog Evropskog parlamenta biće održana 2. jula.