Novi i stari izazovi Evropske unije

 U maju se bira novi saziv Evropskog parlamenta, jedinog nadnacionalnog demokratski izabranog parlamenta na svetu. Na jesen sledi čitav niz kadrovskih promena na vrhu EU: od predsednika Evropske komisije, preko svih komesara pa sve do funkcije novog predsednika Evropske centralne banke. Tim krize neće nestati same od sebe, ali se pruža prilika za novi početak. I na novi vetar iz Brisela.

Više ekstremista u parlamentu

Politikolozi koji se bave izborima procenjuju da bi u novom sazivu parlamenta Evropske unije, broj poslanika sa populističkom i radikalno-desnom pozadinom mogao da se poveća na 20 posto. Oni verovatno neće postati najjači poslanički klub, ali će dobiti više uticaja i tako aktivno otežavati sprovođenje reformi i integracije.

Rezultat izbora će odražavati rastuće nezadovoljstvo građana Evropskom unijom. Osećaj da članstvo u EU ne donosi ništa, nema mnogo veze sa činjenicama. Ali zato populisti – od Francuske preko Italije, pa do Nemačke – znaju kako da iskoriste taj osećaj i poručuju: EU su pregazili migranti, EU je gubitnik globalizacije.

Ovim mračnim i netačnim vizijama pobornici EU i racionalni političari moraju stati na kraj. Nacionalistički slogan „Moja zemlja na prvom mestu“ mora zameniti „Evropa je važnija“. Radi blagostanja i mira.

EU se smanjuje

Odlaskom Britanaca EU će se prvi put u svojoj istoriji smanjiti. To je u svakom slučaju gubitak, pre svega kada je u pitanju spoljna i bezbednosna politika.

Bez vojno snažne Velike Britanije smanjen je i uticaj EU na globalnom planu. Privredno gledano, Evropa se može snaći i bez Britanaca. Tu će oni pretrpeti mnogo veću štetu. U međuvremenu i britanska vlada priznaje da će Bregzit po Veliku Britaniju imati negativne posledice. Zbog potpune blokade u donjem domu parlamenta, još uvek postoji šansa da će Bregzit biti odgođen a možda i potpuno stavljen na led – što bi bilo poželjno.

Italijanski populisti ostaju izazov

Posle izlaska Velike Britanije, koja je jedna od onih zemalja koje više uplaćuju u EU budžet nego što iz njega dobijaju – zemlje poput Italije, koja takođe uplaćuje više nego što dobija, unutar EU će dobiti na težini.

Ove zemlje bi ubuduće trebalo da više uplaćuju u budžet, ali trenutna populistička vlada u Rimu je još uvek veliki faktor nesigurnosti za EU. Vođa ekstremno-desne Lige Mateo Salvini, kao ministar unutrašnjih poslova još uvek nije zadovoljan – njegov cilj je da postane premijer i na leđima Brisela vodi predizbornu kampanju.

U slučaju da Italija ponovo potone u recesiju, krivica se naravno može svaliti na Evropsku komisiju. Malo nade uliva činjenica da je svađa oko previsokog zaduženja Italije u decembru malo ublažena. Teška budžetska vremena za Italiju su neminovna: 2020. i 2021.

EU su potrebni dodatni impulsi 

Protivteža populističkim EU protivnicima je trenutno francuski predsednik Emanuel Makron sa svojom još uvek nedovoljno etabliranom strankom. Ako Makron izgubi na poletu nakon protesta „žutih prsluka“, i EU će izgubiti jedan od zamajca.

Zbog toga će mnogo toga za Evropsku uniju zavisiti od impulsa iz Berlina. Hoće li nova eventualna koalicija između zelenih i konzervativaca sa novim ljudima na čelu, pokazati više oduševljenja za Evropu ili će Angela Merkel nastaviti da lavira kroz razorazne krize?

Pored internih kriza Evropske unije, pojačaće se i spoljnopolitičke oluje: ruske pretnje, konkurencija s Kinom na polju visokih tehnologija i uticaja u Africi i na kraju nepredvidljivi Tramp u Beloj kući.

Transformacija u smeru digitalnog i ekološke privrede koje se koristi veštačkom inteligencijom će 2019. iziskivati mnogo napora i dobrih ideja. I upravo ovde Evropska komisija može sakupljati političke bodove. Ovde Evropska unija može pokazati da se zajednički može više postići nego kada svako deluje sam za sebe.

Istina je, 2019. će 30 godina nakon društvenih previranja u istočnoj Evropi biti komplikovana godina. No zapravo nikada nije bilo jednostavno. EU je navikla na krize. I savladat će i sledeću koja dolazi, bez obzira na to o kakvoj krizi će se raditi.