Novi kineski zakon o spoljnim odnosima protiv „zapadne hegemonije“

Zakon o spoljnim odnosima, usvojen u trenutku kada su američko-kineski odnosi pali na najniži nivo poslednjih decenija, produbljuje kontrolu predsednika Si Đinpinga nad odnosima Pekinga s inostranstvom, ukazuje Fajnenšel tajms.

Zakon, koji stupa na snagu 1. jula, usvojen je dok raste zabrinutost Zapada zbog sve veće kineske vojne pretnje Tajvanu i podrške Moskvi, uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Taj akt će verovatno pružiti čvršću pravnu podršku Pekingu da odgovori na zapadne mere kao što su sankcije i kontrola izvoza, ocenjuje list.

Usvajanje zakona, koji pojedini kineski tabloidi opisuju kao „upozorenje i suprotstavljanje zapadnoj hegemoniji“, usledilo je nakon niza mera kineskih vlasti protiv zapadnih kompanija koje posluju u zemlji.

Neke od tih mera su izricanje rekordne novčane kazne revizorskoj kući Delojt, zabrana upotrebe čipova američke kompanije Majkron i sankcije protiv američkih dobavljača oružja Lokhid Martin i Rejteon, kao i pritvaranje izvršnog direktora japanske kompanije.

Pritisak na zapadne kompanije smatra se odgovorom na sve veća trgovinska i tehnološka ograničenja SAD, uključujući nedavne napore Vašingtona da ograniči izvoz naprednih poluprovodnika i opreme za proizvodnju čipova u Kinu.

Međutim, naglašava Fajnenšel tajms, takve mere bi mogle da potkopaju napore Sijeve vlade da privuče strana ulaganja dok druga najveća svetska ekonomija pokušava da se oporavi od trogodišnje izolacije zbog pandemije.

Novi sveobuhvatni zakon o spoljnoj politici objedinjuje niz postojećih alata za suprotstavljanje zapadnim silama i proširuje borbeni stav predsednika Sija o afirmaciji Pekinga na svetskoj sceni, navodi Blumberg.

Zakon o spoljnim odnosima ne stvara nove mehanizme za odgovor na rastuće geopolitičke izazove već daje težinu postojećim alatima Pekinga, naglašava Blumberg i dodaje da zakon poziva državne agencije da ojačaju međuresornu koordinaciju i saradnju kako bi se odgovorilo na mere iz inostranstva.

Zakon takođe zahteva od stranih državljana i organizacija u Kini da ne ugrožavaju nacionalnu bezbednost zemlje, da ne potkopavaju društvene i javne interese i ne ometaju društveni i javni red.

Dodaje se da je Kina predana „otvaranju u skladu s visokim standardima“, zaštiti stranih ulaganja i podsticanju spoljne ekonomske saradnje što je, naglasio je Blumberg, u skladu s čestim Sijevim obećanjima da Kina ostaje otvorena za poslovanja s inostranstvom.

Novi kineski zakon o spoljnim odnosima je novi pokušaj Pekinga da ojača svoju poziciju usred zategnutih odnosa sa Zapadom, ocenjuje Si-En-En (CNN).

Zakon je donet u vreme kada se kineska autoritarna vlada suprotstavlja onome što vidi kao američke napore za suzbijanje kineskog razvoja, posle američkih kontrola izvoza visokotehnološke robe i nastojanja da se smanji zavisnost od kineskih dobavljača u osetljivim sektorima.

SAD su poslednjih meseci stavile kineske kompanije na crnu listu zbog njihovog navodnog učestvovanja u programima nadzora, pozvale saveznike da ograniče izvoz poluprovodnika u Kinu, i okupile druge napredne ekonomije da se suprotstave „ekonomskoj prisili“ Pekinga i „smanjenju rizika“ lanaca snabdevanja.

Pojedini stručnjaci ocenjuju da novi zakon ne uvodi nikakve dodatne alate protiv inostranih sankcija i da više predstavlja Sijevu spoljnopolitičku deklaraciju i da potvrđuje javno protivljenje Kine „zapadnoj hegemoniji“ i „politici moći“.