Novi meksički rat protiv droge možda gori od prethodnog, ubijaju se i deca

U to vreme je najžešće nasilje bilo ograničeno na nekoliko gradova, dok se sada odvija širom zemlje. Nekada nije bilo neobično da bande ubiju odrasle ljude ali da decu ostave živu. Sada je ubijanje dece zajedno s roditeljima postalo i previše često.

Ipak, možda najveću brigu izaziva to što je tokom Kalderonovog rata protiv droge, koji je na svom vrhuncu 2011. uzrokovao 27.000 ubistava, krvavo nasilje kartela bilo predmet besa Meksikanaca i pažnje iz inostranstva, dok danas, iako je prošle godine u Meksiku ubijeno skoro 35.000 ljudi, krvoproliće privlači mnogo manje pažnje.

To je mnoge Meksikance ostavilo nesigurnim, što je postalo očigledno ove nedelje u Koacakoalkosu, naftaškom gradu u državi Verakrus, čiji stanovnici kažu da se bande bore oko teritorije i reketiraju privrednike preteći im nasiljem. U utorak su osumnjičeni članovi kartela Halisko došli u noćni klub Kavaljo blanko, blokirali izlaze i zapalili lokal, pri čemu je stradalo 28 ljudi koji su se nalazili u klubu, po svoj prilici zato što vlasnik ili nije hteo da im plati reket ili je prodavao drogu drugog kartela.

U periodu 2006-2012 najveći deo ubistava povezanih s ratom protiv droge se dešavao u gradovima na severu Meksika, Huaresu, Tihuani, Kuliakanu, Rejnosi i Nuevo Laredu. „Sada je raširenije i zbog toga teže za kontrolisanje“, kaže bezbednosni analitičar Alehandro Houp.

Međutim, kada se pogledaju sličnosti – podmetanje smrtonosnih požara, ostavljanje leševa na gomili ili obešenih s nadvožnjaka, masakri na zabavama, objavljivanje snimaka odsecanja glava – paralele nekadašnjeg stanja s današnjim su veoma jasne. Prema Houpu, „sve je kao ‘deža vi'“.

Još jedan uznemirujući trend je da ubice koje napadaju odrasle sada ubijaju i decu. Karteli Sinaloa i Huares su se nekada ponosili svojim ciljanim ubistvima, kada bi meta bila izrešetana dok porodici ne bi falila dlaka s glave.

Sada deca bivaju ubijana zastrašujuće često. U junu je dečak ubijen sa svojim ocem u državi Sonora. U julu je 10-ogodišnji dečak ubijen tokom pljačke u državi Puebla. U avgustu su naoružani ljudi upali u stan u Huaresu i ispalili 123 metka u tri devojčice i odraslog muškarca, izvesno metu.

Koacakoalkas se pre dve godine našao na naslovnim stranama širom Meksika kada je kartel ubio čoveka, njegovu ženu i troje male dece. Nasuprot tome, ubistvo tri devojčice u Huaresu je izazvalo mnogo manje pažnje.

„Čini se da postajemo naviknuti na to, da ljudi ubijaju decu. Ne želim da se naviknem na to“, kaže Lenit Enrikes Orosko, aktivistkinja iz Koacakoalkasa. Njen brat se vodi kao nestao otkako je otet 25. septembra 2015.

Analitičar Houp navodi da Meksiko ima užasnu istoriju kada je reč o istraživanju ubistava i sudskom gonjenju ubica, i da nekažnjeno prođe više od 90 odsto zločina.

„Rizik ubijanja čoveka ili cele porodice je isti. Po toj logici, ubijanje čitave porodice ima svojih prednosti. Strašnije je, lakše je za izvesti i olakšava bekstvo“, kaže on.

Bezobzirno nasilje je otupelo mnoge ljude.

Naoružani ljudi su 2010. upali na srednjoškolsku žurku u Huarezu i ubili 15 osoba, po svoj prilici greškom. Taj masakr je doveo do masovnih demonstracija i posete predsednika Kalderona.

Ove godine, u aprilu, napad se dogodio u vreme zabave u Minatitlanu, nedaleko od Koacakoalkosa, a napadači su iza sebe ostavili 14 žrtava. Par dana kasnije se u protestnoj šetnji okupilo samo nekoliko desetina ljudi.

„Sve je kao i obično, ništa se nije desilo. To bi trebalo da izazove opšte nezadovoljstvo i kartelima i vladom“, navodi Houp.

Sadašnji meksički predsednik Andres Manuel Lopes Obrador je nasilje stavio na vrh liste izazova s kojima se suočava. On veruje da će politikom smanjivanja nezaposlenosti mladih na kraju rešiti osnovni uzrok problema bolje nego novom frontalnom ofanzivom protiv kartela.