Novi predsednik Irana obećao ravnotežu odnosa sa svim državama, upozorio SAD da ne vrše pritisak

Masud Pezeškijan je „Moju poruku novom svetu“ objavio u državnom „Teheran tajmsu“, hvaleći poslednje predsedničke izbore na kojima je pobedio jer su „pokazali izuzetnu stabilnost“ i obećavši da će ispuniti obećanja koja je dao tokom predizborne kampanje.

Pezeškijan, 69-godišnji kardiohirurg i dugogodišnji poslanik, pobedio je tvrdolinijaškog bivšeg pregovarača o nuklearnom sektoru Saida Džalilija u drugom krugu izbora 5. jula i došao na mesto šefa države posle Ebrahima Raisija koji je poginuo u padu helikoptera u maju.

Novi šef države je napisao da će njegova administracija „dati prioritet jačanju odnosa s našim susedima“ i pozvao arapske zemlje da iskoriste „sve diplomatske poluge“ da bi se zalagale za trajni prekid vatre u ratu Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.

Iran je dugo podržavao militantnu grupu Hamas, a Pezeškijan je u sredu u poruci šefu te grupe Ismailu Hanijeu samo izrazio punu podršku „otporu Plastinaca“.

Pezeškijan je u tekstu pozdravio odnose svoje zemlje sa Rusijom i Kinom koje su „dosledno bile uz nas u teškim vremenima“. Rekao je da je Moskva „cenjeni strateški saveznik“ i da će njegova vlada proširiti bilateralnu saradnju. On je takođe izrazio spremnost da „podrži inicijative koje imaju za cilj“ postizanje mira između Rusije i Ukrajine u ratu koji je ušao u treću godinu.

Predsednik je takođe rekao da se raduje unapređenju saradnje sa Pekingom i pozdravio ga zbog posredovanja u sporazumu o normalizaciji odnosa između Irana i Saudijske Arabije posle sedam godina diplomatskih tenzija.

Pezeškijan je rekao da se raduje uključivanju u konstruktivan dijalog sa evropskim zemljama „zasnovan na principima međusobnog poštovanja“ uprkos odnosu koji je imao „i uspone i padove“.

U maju 2018. SAD su se jednostrano povukle iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije – nuklearnog sporazuma koji je takođe uključivao Rusiju, Kinu, Britaniju, Francusku i Nemačku. Od tada zapadne sile optužuju Islamsku Republiku da je proširila nuklearni program i obogaćivala uranijum do nivoa od 60 odsto što je bez presedana, skoro do nivoa da se može koristiti za oružja. SAD su uvele teške, uglavnom ekonomske sankcije Iranu.

Pezeškijan je optužio evropske zemlje da odriču obaveze preuzete posle povlačenja SAD da obezbede „efikasne bankarske transakcije, efikasnu zaštitu kompanija od američkih sankcija i promociju investicija u Iranu“. Međutim, dodao je da još postoji mnogo mogućnosti za saradnju između Irana i Evrope.

Zatim se u članku obratio SAD, podvlačeći odbijanje svoje zemlje da „odgovori na pritisak“, dodavši da je Iran „ušao u sporazum 2015. u dobroj nameri i u potpunosti ispunio svoje obaveze“. Pezeškijan je rekao da je povlačenje SAD iz tog sporazuma nanelo „na stotine milijardi dolara štete našoj ekonomiji“ i zbog sankcija izazvalo „neopisivu patnju, smrt i uništenje iranskom narodu – posebno tokom pandemije kovida“.

Pezeškijan je rekao da zapadne zemlje „ne samo da su propustile istorijsku priliku da smanje i upravljaju tenzijama u regionu i svetu, već su i ozbiljno potkopale Ugovor o neširenju oružja“. On je naglasio da „iranska odbrambena doktrina ne uključuje nuklearno oružje“.

Iran je imao indirektne razgovore sa administracijom predsednika Džoa Bajdena, iako nije bilo jasnog pomaka ka ograničavanju nuklearnog programa Teherana radi ukidanja ekonomskih sankcija.

Pezeškijan je u svom otvorenom pismu optužio američku administraciju za eskalaciju „neprijateljstava“ ubistvom generala Kasema Sulejmanija, arhitekte regionalnih vojnih aktivnosti Irana, ubijenog u napadu američke bespilotne letelice u susednom Iraku 2020.

Pored regionalnih previranja i napetih odnosa zbog iranskog nuklearnog programa, iranski predsednik se suočava sa mnogim izazovima na domaćem terenu. On mora da ubedi ljutu javnost pod finansijskim pritiskom zbog sankcija, tvrdoglavo visoke inflacije i nezaposlenosti, da može da izvrši obećane promene dok su u administraciji uglavnom verski tvrdolinijaši.

Pezeškijan je dobio podršku drugih umerenih i reformističkih ličnosti tokom predsedničke kampanje. Njegov glavni zagovornik bio je bivši ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif koji je postigao sporazum sa svetskim silama 2015. Pezeškijan je imenovao Zarifa za šefa Strateškog saveta za prelazni period administracije. Savet koji se sastoji od stručnjaka i savetnika, oceniće potencijalne kandidate za ključne pozicije u kabinetu i obezbeđivanje neometane primopredaje rukovodstva.