Novi put svile sve popularniji

Kineski domaćini ističu značajno povećanje broja predsednika država ili vlada u odnosu na prvi skup 2017, kada ih je bilo 29. Komentari u kineskim medijima odražavaju zadovoljstvo, pored ostalog, što su u poslednjih mesec dana Memorandum o razumevanju za BRI sa Narodnom Republikom Kinom potpisale vlade Italije i Luksermburga, a na samitu to treba da učini i predsednik Švajcarske.

Uz to se, 13. aprila Grčka na samitu u Dubrovniku formalno uključila u saradnju 16 zemalja Centralne i istočne Evrope (ZCIE) sa Kinom. Time je format saradnje proširen na „17+1“ i dobio novi podsticaj kao važna dimenzija BRI i ukupne saradnje Evropske unije i Kine, pored Sjedinjenih Država, najmoćnijih ekonomskih i političkih sila savremenog čovečanstva.

EU, najznačajnija regionalna integracija u svetu, rastrzana je između prigrljivanja ili odbacivanja BRI, koji se proširio na 126 država i više desetina međunarodnih organizacija privučenih mogućnošću značajnog unapređenja infrastrukture u Aziji, Evropi, Africi, na Bliskom Istoku i u Latinskoj Americi. Računa se da će narednih decenija u BRI biti investirano više biliona dolara, čemu teško odolevaju poslovni ljudi širom sveta.

Među analitičarima u Kini ima mišljenja da se unutar Unije smanjuju „razlike“ između „ideologa“i „realista“, onih koji bi da se priklone SAD i bojkotuju BRI i drugih da se pridruže Inicijativi. Navodno je nemačka kancelarka Angela Merkel za potonji pristup, a predsednik Evropske komisije (EK) Žan Klod Junker ima tvrđi stav.

Sada 26 evropskih subjekata, države ili EU imaju različite sporazume sa Pekingom u vezi sa BRI. Pored 17 zemalja CIE, te osnivača EU Italije i Luksemburga memorandume su potpisali takođe Portugal i Malta. Povrh toga su EK i Kina u zajedničkom saopštenju ukazali na „razvijanje sinergije“ između BRI i tzv. Junkerovog plana za podsticanje ulaganja, inovacija i otvaranje radnih mesta. Saradnja na BRI se pominje, takođe, u zajedničkim deklaracijama predsednika Sija sa čelnicima Finske i Francuske.

Tokom nedavne Sijeve posete Parizu, vodeći političari EU su pružili maslinovu grančicu Kini. Merkel je kazala da je BRI važan projekat u kome Evropljani žele da učestvuju. Junker je nastojao da uveri Sija da je stav EK da je Kina „sistemski rival“ u stvari „kompliment“ koji „opisuje naše zajedničke ambicije“.

Kina je članica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a Velika Britanija je prva pristupila Azijskoj banci za infrastrukturna ulaganja (AIIB), kojom Peking podržava BRI. Raste interes za BRI među evropskim privatnim finansijskim institucijama, a prednjači britanska multinacionalna banka Standard Čartered koja ima ogranke u 40 zemalja duž Novog puta svile. Članovi Evropskog parlamenta su u martu osnovali Koordinacioni komitet za BRI.

Pojedini analitičari u Pekingu smatraju da je usred značajnih promena u međunarodnoj zajednici, Evropa suočena sa tri vrste restrukturiranja. Ekonomski zbir transatlantske alijanse koji je nekada činio 70 odsto globalnog, sada je spao na 40 odsto. SAD su se poslednje dve godine vratile protekcionizmu, uključujući i pritisak na EU, naročito industrijama automobila, gvožđa i čelika. Sama EU je suočena sa preobražajem vlastitog finansijskog sistema i kreće se ka snažnijoj privrednoj uniji.

Za to vreme je Kina izrasla u drugu najmoćniju ekonomiju sveta. Za Kinu je EU najveći trgovinski partner, a za globalne investitore je renminbi velika nada, jer se značajni imeci sve češće izražavaju u kineskoj valuti.

Otuda je sve više evropskih zemalja zainteresovano za BRI. „Da bi zemlja preživela i bila konkurentna, naročito ukoliko je mala, potrebno nam je razgranavanje“, poručio je malteški ministar finansija Edvard Skikluna, povodom ocena iz Vašingtona da je BRI „propao projekat.“