"Novi rat preti Evropi i ima Putinove otiske prstiju, ruska propaganda divlja Srbijom": Analiza Dejli bista o situaciji na Kosovu 1Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Sjedinjene Države i NATO odahnuli su ove nedelje kada je srpska vlada rekla da će povući trupe nakon što je naredila brzo jačanje vojske duž granice sa Kosovom, piše Dejli bist (The Daily Beast) podsećajući da je Savet za nacionalnu bezbednost SAD nazvao nagomilavanje „veoma destabilizujućim razvojem“ – a vesti o očiglednoj deeskalaciji bile su „dobrodošle“ kako je saopštio američki Stejt department.

Ali prema zvaničnicima i ekspertima na Kosovu koji su razgovarali za The Daily Beast, samo jedan simptom problema je nestao. Ispod površine, srpsko-kosovske tenzije prete da buknu, a Rusija ih podstiče iza kulisa kroz ogromnu i ukorenjenu operaciju uticaja u Srbiji.

Ruska propaganda divlja Srbijom, šireći laži i prokremaljske stavove o teritorijalnim ambicijama, nasilju, ratu u Ukrajini, NATO-u i Zapadu. Sveobuhvatna ruska dezinformaciona i propagandna operacija ima za cilj podsticanje nasilja i delimično podržava napore Srbije da kontroliše Kosovo, rekao je kosovski ambasador u Sjedinjenim Državama Ilir Dugoli u ekskluzivnom intervjuu za The Daily Beast.

„Videli smo različite pokušaje Rusije i odjekivali su naravno u Srbiji, o podsticanju nasilja, o prikazivanju ove strašne situacije Srba u severnim delovima Kosova posebno, a takođe i u drugim oblastima ne bi li se podstakli nasilni napadi i opšta nestabilnost “, rekao je Dugoli.

Srbija i Rusija, zajedno sa nekolicinom zemalja, nisu priznale nezavisnost Kosova. Aktuelni predsednik Srbije obećao je da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, a Rusija već dugo gaji zabrinutost oko Kosova, napominjući godinama da će kategorički poricati nezavisnost Kosova.

Poslednjih dana te dugotrajne tenzije su prerasle u nasilje.

Alarmantno gomilanje na granici Srbije sa Kosovom usledio je brzo nakon što su srpski naoružani napadači upali u selo na severu Kosova u naoružanim vozilima, što je dovelo do pucnjave, pri čemu su ubijeni jedan kosovski policajac i nekoliko srpskih naoružanih ljudi krajem prošlog meseca.

Kosovo je optužilo Srbiju da stoji iza napada, tvrdeći da Srbija želi da destabilizuje Kosovo.

Srbija se može pohvaliti nekim vezama sa Zapadom – identifikovana je kao kandidat za Evropsku uniju 2012. Ali snažan uticaj Rusije, u kombinaciji sa njenom kontrolom nad medijima i informacionim okruženjem u Srbiji, pomaže u širenju narativa koji dodatno učvršćuju prorusku i antizapadna osećanja koja drže Beograd u orbiti Rusije.

Mnoge novinske kuće u Srbiji su u vlasništvu oligarha sa vezama sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji održava bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Rusija je, podseća Daily Beast, 2015. osnovala centar za rusku državnu novinsku agenciju Sputnjik. Trenutno je Rusija u procesu produbljivanja svojih kanala za dezinformacije u Srbiji, ruski državni RT je od prošle godine uspostavio verziju na lokalnom jeziku u Srbiji, na čijem je čelu ćerka urednice Sputnjika.

Ruski narativi koji su preplavili Srbiju poslednjih godina uključuju antizapadne i anti-NATO narative koji nastoje da učvrste srpsko javno mnjenje da Kosovo nije nezavisno.

U Srbiji je fokus na podsećanju Srba na kampanju bombardovanja NATO-a i okrivljavanju Zapada što je suštinski udaljio Kosovo od Srbije, rekao je Ruslan Stefanov, iz Centra za Studija demokratije (CSD) i Centra za strateške i međunarodne studije.

„U slučaju Srbije, narativ broj 1 je, naravno, ’Ne zaboravite da je NATO pomogao je da se Kosovo otcepi’. To je deo vaše zemlje“, rekao je Stefanov za Daily Beast.

Poslednjih meseci, neki od najpopularnijih narativa u ruskim i srpskim medijima u zemlji odnose se na Kosovo, rekao je Goran Georgiev, analitičar CSD-a.

„Tema Kosova je glavna tema za Sputnjik i RT, kao i za lokalne medije, od kojih je većina proruska“, rekao je Georgiev za Daily Beast.

Prema podacima Similarweb CSD-a koje je podelio sa The Daily Beast, najpopularniji sajtovi u Srbiji su Kurir.rs – sa 60,7 miliona poseta u avgustu – a slede Blic.rs, Novosti.rs, sd.rs i RTS.rs , od kojih su mnogi širili proruske linije. Na Fejsbuku, Sputnjik i RT su ostvarili najviše interakcija u poslednjih 30 dana, prema podacima iz CrowdTangle.

Srpski medijski prostor prepun je pogrešnog karakterisanja činjenica i propagande, a Alo i Kurir.rs čine više od polovine vesti koje šire dezinformacije, navodi se u izveštaju CRTA, Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost. Večernje novosti i Informer, dva dnevna lista, su, prema analizi, sledeći najteži prestupnici.

Sputnjik na početnoj stranici Srbije je poslednjih dana drsko izveštavao o Kosovu. U jednom naslovu se žale da „akcija Zapada nikada nije bila morbidnija: oni ne znaju da dan žalosti za Srbima traje dok sloboda ne dođe na Kosovo“, što je odjek dugogodišnjeg verovanja u Srbiji da je Kosovo pod svojevrsnom „okupacijom“.

„Zlo vlada na Kosovu“, navodi se u tekstu.

U drugom tekstu, Sputnjik je izneverio komentare predsednika Narodne skupštine Srbije Vladimira Orlića, koji okrivljuje Kosovo za rastuće tenzijei kosovskog premijera Albina Kurtija.

Početna stranica Kurir.rs takođe je ove nedelje odala počast teritorijalnim ambicijama Srbije na Kosovu. U sredu je jedan članak bio fokusiran na poricanje nezavisnosti Kosova, uz ističući optimizam u pogledu napora Srbije da radi sa Rusijom i Kinom na Kosovu u „odbrani“ teritorije Srbije.

U širem smislu, narativi o teritorijalnim ambicijama u Srbiji pomno su pratili ruske perspektive o nasilju i ratu. U slučaju ruskog rata u Ukrajini, ruski mediji i srpski mediji su se fokusirali na širenje lažnih informacija o ratu u Ukrajini.

Naslovi poput „Ukrajina je započela rat protiv Rusije“ ili „Ukrajinske trupe granatirale porodilište“ pojavili su se u Srbiji ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu, navode Vox Ukraine i Centar za međunarodne studije kriza i sukoba (CECRI).

Najiskreniji oblik laskanja

Nagomilavanje vojske i nasilni incidenti poslednjih dana pokrenuli su pitanje da li je na pomolu dalja eskalacija na Balkanu i ko je za to kriv.

Na Kosovu je porasla zabrinutost da ruski uticaj igra ulogu. Srbija verovatno crpi inspiraciju iz napora Rusije da zauzme Ukrajinu nakon Putinove invazije na Ukrajinu, rekao je kosovski ambasador u Sjedinjenim Državama.

„Sa ratom u Ukrajini“ došlo je do „ostvarivanja njihovih težnji protiv moje zemlje“, rekao je Dugoli.

„Srbija oponaša Rusiju i pokušava da oponaša Rusiju u njenim hegemonističkim težnjama ugrožavajući postojanje susednih zemalja“, dodao je Dugoli. „Oni imaju ovakav hegemonistički način razmišljanja“.

Beograd već dugo sprovodi vojna jačanja na granici sa Kosovom. Srbija je prošle godine poslala trupe na granicu. I 2021. Srbija je poslala ratne avione.

Iz perspektive Kosova, dugogodišnji cilj je da se stvori okruženje u kojem je eskalacija toliko uobičajena da kada dođe do eventualnog teritorijalnog zauzimanja Kosova, to će izgledati kao status kvo.

„Ono što već godinama rade – nekoliko puta su podigli vojsku na najviše nivoe, sakupili svoju vojsku na granici“, rekao je ambasador Dugoli. „Ovo je jedan deo njihovog plana da pokušaju da normalizuju pretnju silom, da eskaliraju“.

Paralelno sa tim naporima, u Srbiji su se rasplamsale dezinformacije na ovu temu. Tviter je 2020. uklonio mrežu hiljada trolova koji su promovisali vladajuću stranku Srbije i aplaudirali njenoj politici prema Kosovu.

Jedan od tvitova armije trolova sa najvećim angažovanjem je naveo da „Kosovo nije država, već je deo Srbije i ne može se naći kompromis“.

Ruski mediji u Srbiji godinama su promovisali priče o tome da je Kosovo u srcu srpske istorije kako bi promovisali nastojanje da se ono vrati. S druge strane, mediji bliski srpskoj vladi vodili su kampanje dezinformacija o Kosovu u pokušaju da izgleda kao da je naginjanje Kosova ka zapadu ugroženo.

Dugoli kaže da se plaši da najgore tek dolazi.

Oni „zaista traže taj dobar trenutak, gde bi pokušali da se potpuno destabilizuju, da ostvare teritorijalnu dobit“, dodao je Dugoli.

Za Putina bi srpsko-kosovski sukob mogao da posluži kao poklon kao njegove ratne zastave u Ukrajini. Tačka žarišta između Srbije i Kosova mogla bi da odvrati pažnju NATO-a, koji održava mirovne snage na Kosovu.

Zarobljavanje regiona bi takođe moglo poslužiti širem ruskom cilju da zadrži Srbiju i Kosovo u zavadi kako bi pomogla Rusiji da projektuje moć i kontrolu u regionu.

Dugoli je rekao da je posrnuli rat u Ukrajini verovatno bio okidač za Srbiju da preduzme akciju.

„Činjenica da rat nije prošao onako kako se Rusija nadala, a nadalo se i rukovodstvo u Srbiji, možda je to stvorilo inicijativu… oni pokušavaju da se repozicioniraju“, rekao je Dugoli. „Rusija bi imala koristi od otvaranja drugog fronta“.

Interes Rusije za podsticanje tenzija između Srbije i Kosova je ukorenjen i u širim teritorijalnim ambicijama, kaže kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Osmani je u intervjuu za CNN nedavnu tačku žarišta nazvala pokušajem aneksije u stilu Krima pozivajući se na ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija ilegalno anektirala 2014.

Predsednica je dodala da gaji zabrinutost da Putin vuče konce iza kulisa. Incident pokazuje da Srbija radi „da omogući Putinu da otvori novi front na Zapadu, na zapadnom Balkanu“, rekla je Osmani.

Gospodar lutaka

Rusija je godinama imala plodno tlo u Srbiji da širi liniju Kremlja — ali Beograd je poslednjih meseci preuzeo posebno nepokolebljivu ulogu u kanalisanju ruskog uticaja.

Samo prošle godine, Evropska unija je zabranila da mediji pod ruskom kontrolom rade u njihovim zemljama otkako je Rusija napala Ukrajinu. Ali Beograd nije isključio izliv ruske propagande, dozvoljavajući Srbiji da služi kao ključno uporište za ruski uticaj u regionu.

„Srbija je dozvolila slobodnu ruku ruskoj propagandi“, rekao je Stefanov.

„Ove iste narative ponavljaju glavne političke stranke… što naravno to pojačava“.

Težak napor za ruske operacije uticaja u Srbiji nije potreban.

„Pomešano je mnogo autentičnog, prirodnog ponašanja“, rekao je Georgiev.

„U slučaju Srbije, kada imate stanovništvo koje je toliko izloženo i zaista bombardovano ultranacionalističkim narativima, autoritarnim narativima, visoko emotivnim narativima od bombardovanja do danas, društvo usvaja ceo taj mentalitet“, zaključio je Georgiev.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari