Novi sastanak premijera Krivokapića i lidera parlamentarne većine o rekonstrukciji Vlade

Iz URA, čiji je lider aktuelni potpredsednik Dritan Abazović, ponavljaju da je rekonstrukcija vlade moguća samo na ekspertsko nestranačkom modelu na kome već postoji.

„Prethodno smo se izjasnili da će po pitanju rekonstrukcije Vlade Crne Gore zaključnu reč dati Glavni odbor naše stranke, čija će se sednica uskoro održati”, poručili su iz ove partije pred sastanak.

Sličan stav izneo je i potpredsednik URA Miloš Konatar navodeći da bi eventualni ulazak političara u vladu „značio potpuno novi politički momenat“ i samim time dogovore oko funkcionisanja vlasti od nule.

„Sigurno je da je određene aspekte u radu Vlade neophodno poboljšati i unaprediti i najpre nam je neophodna analiza stanja u radu Vlade kako bi videli pokazatelje i učinke po resorima i tek na osnovu toga možemo govoriti o tome koliko nam je potrebno ministarstava i što treba promijeniti. U suprotnom se sve svodi na unapred planiranu borbu za ministarske fotelje, a na to URA neće pristati“, naglašava Konatar.

Opet je apelovao da je izglasavanje novog Tužilačkog saveta najhitnija stvar koja se očekuje od partija vlasti i da bez toga „nema dalje priče o reformskim procesima i stabilizaciji zemlje u mnogim aspektima“.

Javni animozitet i „gađanje“ saopštenjima koje je već izvesno vreme prisutno između Demokrata i URA nije utihnulo.

Tako je pred sastanak kod Krivokapića poslanik Demokrata Vladimir Martinović napisao na Tviteru da „ako neko ima skrivene ambicije za mesto predsednika Vlade, ima vremena za pripreme do izbora 2024 jer se znaju demokratski principi i koliko je koji nosilac dobio podrške na izborima“.

Time je aludirao na četiri mandata koje ima pokret URA. Dodao je kako veruje da će prevladati interes građana a ne, kaže, apsurdna logika da oni koji jedini imaju mesta u vladi kažu da je to nestranačka Vlada, optužujući i vređajući 38 poslanika, koji nemaju niti jedno mesto u Vladi da se bore za fotelje.
Građani, dodao je, opredeljuju ko će vršiti koju državnu funkciju, „a ne trikovi i prečice, poput trika oko tužilačkih zakona i Tužilačkog saveta“.

Rekonstrukciju Vlade tražili su Demokratski front i Demokratska Crna Gora koji su 15. septembra objavili da su postigli dogovor o neophodnosti rekonstrukcije Vlade Crne Gore na način da, umesto dosadašnjih 12, ima 18 ministarstava i tri potpredsednika, s tim što bi potpredsednici ujedno mogli da budu i resorni ministri.

DF je izneo i konkretan predlog da Nebojša Medojević bude koordinator bezbednosnog sektora umesto Dritana Abazovića sa nešto većim ovlašćenjima i kako sada stvari stoje, to će biti ključna tačka sporenja.
Rekonstrukcija predviđa da političke partije kandiduju svoje predstavnike, ali se tom predlogu oštro protive poslanici URA.

Ispraviti nepravdu prema Bošnjacima
Najavljena rekonstrukcija Vlade trebalo bi da ispravi nepravdu prema Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima koji nisu zastupljeni u izvršnoj vlasti kako Ustav nalaže, saopšteno je iz Stranke pravde i pomirenja koja je deo koalicije „Crno na bijelo“.
Iz SPP-a navode da neprincipijelnom i neustavnom raspodjelom ministarskih mjesta ali i ostalih značajnih pozicija “po dubini” administracije, Bošnjaci kao narod nisu zastupljeni kako to nalaže Ustav Crne Gore ali i pozitivna praksa dostignutog nivoa ostvarenih prava. „Bošnjaci su zreo narod, imaju svoju političku i intelektualnu misao i izvan Bošnjačke stranke, a javnosti je poznato da je ta politička misao izvan BS-a, bila na pobedničkoj strani 30.avgusta i ma koliko je neko pokušao ignorisati ona je sve jača i glasnija a civilzacijsku potvrdu je stekla kroz višegodišnju borbu za prava manje brojnih naroda, u borbi protiv diskriminacije, partitokratije, zarobljenih institucija, kriminala“, piše u saopštenju.

Ko je došao
Sastanku kod Krivokapića prisustvovali su Boris Bogdanović (Demokrate), Miloš Konatar (GP URA), Srđan Pavićević (CIVIS), Miodrag Lekić (Demos), Milan Knežević (DNP), Andrija Mandić (NOVA), Branko Radulović (PZP), Maksim Vučinić (Radnička partija), Marko Milačić (Prava Crna Gora), Vladimir Joković (SNP) i Goran Danilović (Ujedinjena Crna Gora).