Satelitski snimci Maxar Technologies od 19. i 21. maja pokazuju dva ruska broda – Matros Pozinich i Matros Koshka pod ruskom zastavom u luci Sevastopolj koji utovaruju ono što se navodno čini kao ukradeno ukrajinsko žito, piše CNN.
Oba broda su sada napustila luku, kako je objavio sajt za praćenje brodova MarineTraffic.com. Matros Pozinich koji plovi Egejskim morem navodno na na putu za Bejrut, a Matros Koshka još uvek u Crnom moru.
Ukrajina je ranije optužila Rusiju za krađu “nekoliko stotina hiljada tona” žita.
Prema novim satelitskim fotografijama krimske luke Sevastopolj, izgleda da se krađa ukrajinskog žita povećava dok Rusija nastavlja svoj rat protiv Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da “postepeno krade“ ukrajinske prehrambene proizvode i pokušava da ih proda.
Krim koji je aneksirala Rusija 2014. proizvodi malo žita, za razliku od poljoprivrednih bogatih ukrajinskih regiona Hersona i Zaporožja odmah na severu. Ukrajinski nadležni zvaničnici rekli su za CNN da su ruske snage u okupiranim oblastima ispraznile nekoliko silosa i transportovale žito na jug.
Ranije ovog meseca, Matros Pozinich je izvršio sličnu misiju: utovario je žito i isplovio iz Crnog mora u Sredozemno more. Prvobitno je sa svojim teretom išao za Egipat, ali je odbijen u Aleksandriji nakon upozorenja ukrajinskih zvaničnika, saopštila je vlada zemlje.
Takođe je bio zabranjen ulazak u Bejrut, da bi na kraju pristajao u Latakiju, u Siriji, gde Rusija godinama podržava režim Bašara el Asada.
Istovremeno, Rusija blokira Ukrajinu da izvozi robu iz njenih luka, podstičući strah od globalne krize hrane.
“Svetska zajednica mora da pomogne Ukrajini da deblokira morske luke, inače će energetsku krizu pratiti kriza hrane i mnogo više zemalja će se suočiti sa njom“, rekao je Zelenski u subotu. “Rusija je blokirala skoro sve luke i sve, da tako kažem, pomorske mogućnosti za izvoz hrane – naše žito, ječam, suncokret i još mnogo toga.
Prošle nedelje CNN je izvestio da SAD i saveznici vode razgovore o tome kako da bezbedno razviju rute za transport žita iz Ukrajine usred zabrinutosti oko globalnih zaliha hrane. Dokazi da Rusija krade žito samo komplikuju te napore.
Pre rata, isporuke pšenice iz Rusije i Ukrajine činile su skoro 30 odsto globalne trgovine, a Ukrajina je četvrti po veličini svetski izvoznik kukuruza i peti po veličini izvoznik pšenice, prema američkom Stejt departmentu. Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija koji pomaže u borbi protiv globalne nesigurnosti hrane svake godine kupuje oko polovinu svoje pšenice iz Ukrajine. Oni su upozorili je na strašne posledice ako se ukrajinske luke ne otvore.
Brodovi imaju kapacitet od 30.000 metričkih tona, a ranije ovog meseca ukrajinsko Ministarstvo odbrane je procenilo da je oko 400.000 tona ukradeno i izneto iz Ukrajine od ruske invazije.
Nikola Solski, ukrajinski ministar za agrarnu politiku i hranu, rekao je da se „organizovano šalje u pravcu Krima. Ovo je veliki posao koji nadgledaju ljudi najvišeg nivoa“.
Rusija je anektirala Krim 2014. prisvojivši ključnu crnomorsku luku Sevastopolj. Otkako je pokrenula novu invaziju u februaru, Rusija je Ukrajini oduzela pristup dvema ključnim lukama: zauzimanje Mariupolja na Azovskom moru i gađanje i blokiranje Odese, takođe na Crnom moru. Nemogućnost Ukrajine da izvozi iz tih luka ne samo da utiče na nivoe hrane širom sveta, već ima i razoran uticaj na ekonomiju zemlje.
Procenjuje se da se u ukrajinskim silosima nalazi oko 22 miliona tona žitarica, rekao je prošle nedelje američki državni sekretar Entoni Blinken.
“Ruska Federacija lažno tvrdi da su sankcije međunarodne zajednice krive za pogoršanje globalne prehrambene krize. Sankcije ne blokiraju crnomorske luke, ne otimaju brodove pune hrane i uništavaju ukrajinske puteve i železnice“, rekao je Blinken. „Rusija to čini”.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je tvrdnje da Rusija krade žito od svog suseda nazvao „lažnim vestima“, prema ruskoj državnoj novinskoj agenciji TASS i drugim novinskim agencijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.