Novi satelitski snimci razotkrivaju najveći Putinov strah

Nakon nedelju dana radova, područje oko gradića Medvedivke u blizini veze sa kopnenim delom Ukrajine premreženo je kilometrima rovova. Ostavljene su posebne udubljenja koja vojnicima omogućavaju šire područje paljbe. U blizini su i druga urvrđenja, poput dubokih jaraka planiranih da zaustave tenkove i teška vozila, piše The Washington Post.

Satelitske snimke Maxara, kompanije za komercijalnu satelitsku tehnologiju, pokazuju da je Rusija izgradila desetine sličnih sistema.

„Ruska vojska jasno misli da će Krim morati da se brani u bliskoj budućnosti“, rekao je ruski vojni analitičar Jan Metvejev, a prenosi Index.hr.

#Maxar satellite images: A web of trenches shows Russia fears losing Crimea, which it illegally annexed in 2014. #CrimeaIsUkraine #Ukraine #UkraineWillWin #RussiaUkraineWar #RussiaIsATerroristState https://t.co/iCthHNeDU1 pic.twitter.com/iQTuoP43Lz

— Aidan 🌏 (@BreAidan) April 4, 2023

Nižu odbrambena utvrđenja

Obrambena utvrđenja podignuta su brzo, u iščekivanju prolećne ukrajinske ofanzive. U samo nekoliko nedelja Rusija je izgradila kilometre utrđenja blizu Vitina na zapadnoj obali Krima, iako analitičari smatraju da je pomorski desant malo verovatan.

Mašina za kopanje rovova iz sovjetskog vremena BTM-3 i može iskopati oko 800 metara na sat, čak i ako je zemlja smrznuta. U jednom izveštaju iz 1980. godine američka vojska divila se ovoj mašini, tvrdeći da ništa slično ne postoji u SAD-u, Evropi ili Japanu.

Rusija koristi i ljudsku snagu. Oglasi za posao na mreži tražili su građevinske radnike za utvrđivanje rovova drvenom i betonskom građom, nudeći zavidnu platu od 90 dolara na dan. Satelitski snimci pokazuju da su neka utvrđenja na Krimu podignuta za samo nekoliko dana.

Budućnost Krima je otvoreno i bremenito pitanje, Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da vrati poluostrvo pod ukrajinsku kontrolu, dok ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da ga nikad neće prepustiti.

Problemi i za Ukrajinu i za Rusiju

Geografski presek ove regije predstavlja poteškoću i za Ukrajinu i za Rusiju. Krim je s kontinentalnom Ukrajinom povezan uskim i močvarnim prolazom na kojem se može zaustaviti ofanziva. No njegova blizina frontu takođe krije opasnosti po rusku okupaciju jer bi ruske snage mogle biti izolovane i naći se na udaru ukrajinskog oružja.

Iako Rusija utvrđenja gradi i drugde, razmere gradnje na Krimu zaista se ističu.

„Za Putina je Krim poput svete krave. Ako se nešto dogodi, trupe će odmah biti poslate da brane ovu oblast“, rekao je Metvejev.

Satelitski snimci pokazuju da je ruska obrana postavljena duž vodenih puteva, kako bi predstavljala dodatnu prepreku za potencijalnu ukrajinsku ofanzivu. Mikola Bjeliskov, istraživač na ukrajinskom Nacionalnom institutu za strateške studije, vladinoj ustanovi u Kijevu, kaže da su razmere i proporcije utvrđenja najbolja indikacija ruskih strahova.

Opasna eskalacija?

No neki zapadni zvaničnici zabrinuti su da bi direktna bitka za Krim mogla dovesti do opasne eskalacije. Visoki ruski zvaničnici, poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, ukazali su da bi Rusija mogla upotrebiti nuklearno oružje u obrani Krima.

Na Krimu su se i prošlih vekova vodile bitke, zbog njegovog strateškog položaja. Za Rusiju ovo poluostrvo znači stalnu bazu crnomorske flote. Krimske plaže takođe su popularno turističko odredište, iako je rat to poremetio.

Tokom Krimskog rata 50-ih godina 19. veka Rusija se borila protiv alijanse evropskih sila. Istoričari taj sukob, u kojem su se takođe dosta koristili rovovi, opisuju kao preteču Prvog svetskog rata. Krimski je rat pokazao i da je poluostrvo koje se smatrao prirodnom utvrdom zapravo ranjiv na moderan napad s mora.

Međutim, ukrajinska je mornarica slaba, a Ukrajina nema ni vazdušne kapacitete da bi zavladala nebom iznad Krima. Tradicionalni kopneni napad bilo bi kudikamo teže izvesti. Prepreke su postavljene duž ključnih uilica koje Krim povezuju s Ukrajinom.

Mesecima su ruske snage podizale utvrđenja duž ključnih pristupnih tačaka Hersonskoj regiji. Izgradile su utvrđenja i blizu Melitopolja te blizu kopnene veze između Krima i Rusije kroz okupirane ukrajinske teritorije. U poslednje vreme Rusija je snažno utvrdila svoju obranu na Krimu, koji je s Ukrajinom povezan Perekopskom prevlakom, uskim kopnenim prolazom koji nigde nije širi od šest kilometara.

Geografija – najbolja obrana Krima

Geografija je najbolja obrana Krima. Samo dva puta vode na poluostrvo sa severa. Put M17 na zapadnoj strani sada je snažno utvrđen, dok M18 na istoku prolazi mostovima koji se mogu srušiti. Sivaška laguna ograničava velike vojne pokrete, dok je Arabatska prevlaka na istoku zapravo samo peščana sprud na kojem nema asfaltnih puteva.

Rusija je iskopala rovove duž 35 kilometara obale kod Vitina na zapadu Krima. Satelitske snimke od 31. marta pokazuju da je na ovo područje dovedena i artiljerija. Neki analitičari smatraju da je raspoređivanje naoružanja tako daleko od linije fronta zbunjujuće.

Frontalno probijanje utvrđenja na severu Krima zahtevatće značajno vreme, napor i opremu, ističe Steve Danner, bivši američki vojni inženjer koji je učestvovao u ratovima u Iraku i Avganistanu.

„Rusi rade dobar posao u pripremama obrambenih položaja“, napisao je Danner uspoređujući utvrđenja na Krimu s onima koje je Sovjetski Savez podigao oko Kurska uoči jedne od presudnih bitaka protiv nacista u Drugom svetskom ratu.

Vojni analitičar Majkl Kofman rekao je da Ukrajina verojatno neće zauzeti Krim u doslovnom smislu, nego će Kijev verovatno slediti strategiju iscrpljivanja uspostavljanjem vatrene kontrole nad pristupom Krimu.

„S vremenom bi to moglo učiniti situaciju na Krimu neodrživom, pa bi Rusija mogla pristati na pregovore o statusu poluostrva“, rekao je Kofman.

Utvrđenja na Krimu ukazuju da se Rusija priprema za dugotrajnu borbu. Govoreći za ruske medije, krimski lider kojeg je postavila Rusija Sergej Aksjonov rekao je da se radovi na obrambenim položajima izvode prema planu.

„Držim se slogana – ako želiš mir, pripremaj se za rat“, rekao je Aksjonov.