Novi štrajkovi – pokazatelj jačanja sindikata u Nemačkoj

Nakon blokade železničkog saobraćaja, stanovnike Nemačke u četvrtak 1. februara očekuje nova blokada – ali u vazdušnom saobraćaju. Sindikat zaposlenih u javnim službama „ver.di“ pozvao je svoje članova koji na aerodromima rade u bezbednosnom sektoru na štrajk. Očekuje se da će većina od 25.000 zaposlenih u kontroli putnika i robe, kao i onih koji rade na servisnim uslugama, poput vozača aerodromskih autobusa, obustaviti rad na 24 sata.

Štrajkom su pogođeni svi veći aerodromi, pa i one tranzitni poput frankfurtskog, što bi moglo da se odrazi i na putnike koji Nemačku koriste kao međustanicu na putu do krajnjeg odredišta. Od štrajka je „pošteđen“ samo aerodrom u Minhenu.

Poslednji štrajk u martu prošle godine prouzrokovao je otkazivanje većine letova iz i za Nemačku. Prošle godine ver.di je tražio bolje uslove za svoje članove, a sada traži 2,8 odsto veće plate i dodatke za prekovremene sate. Savez preduzeća u sektoru bezbednosti u avio-saobraćaju (BDLS) kritikovao je štrajk kao „neprimeren“.

Sve više članova sindikata

Ovaj štrajk, kao i pre toga štrajk mašinovođa, koji je na punih pet dana blokirao železnički saobraćaj u Nemačkoj, pokazuje da jača uloga nemačkih sindikata. Sindikati, bilo da se radi o relativno malom poput onog zaposlenih u ugostiteljstvu (NGG) ili velikih poput ver.dija, od početka prošle godine beleže veliki priliv novih članova. Samo moćnom sindikatu metalaca IG Metall pristupilo je 130.000 novih članova.

To je neočekivani razvoj situacije ako se uzme u obzir pad broja članova poslednjih godina uzrokovan demografskim kretanjima: stariji članovi odlaze u penziju, a mlađih nije bilo. Tome bi još trebalo dodati i činjenicu da je sve manje zaposlenih pod kolektivnim ugovorima. „Samo polovina ljudi je 2022. radila pod kolektivnim ugovorom i samo četvrtina preduzeća“, saopštila je Fondacija Hans Bekler. To automatski znači i smanjenje važnosti uloge sindikata koji predstavljaju radnike u pregovorima oko kolektivnih ugovora.

Nedostatak radne snage jača pozicije sindikata

Činjenica da posebno mladi ponovo pokazuju interes za sindikalno organizovanje možda ima veze s brojnim štrajkovima u nedavnoj prošlosti koji su se pokazali kao uspešni za zaposlene. Bilo da je reč o maloprodaji, avio-saobraćaju ili nedavno u Nemačkoj železnici, mnogi zaposleni prekinuli su s radom kako bi izišli na ulice tražeći veće plate i bolje uslove rada – ponekad i na nekoliko dana.

A tu je nedostatak radne snage u Nemačkoj koji je odgovoran za porast samopouzdanja mnogih ljudi. Mnogi zaposleni žele da ih na prikladan način vrednuju, a sindikalno organizovanje ojačava njihove pozicije.

Kratkoročni trend?

Međutim, Hagen Leš s Instituta za ekonomiju u Kelnu (IW) ne misli da je reč o dugoročnom trendu kada je u pitanju porast broja članova sindikata, pogotovo zato što će, kako kaže, tzv. „bumeri“ uskoro u penziju. Radi se o generaciji u kojoj je, barem u nekim industrijskim sektorima, sindikalno organizovanje bila normalna stvar. I još nešto što ne bi trebalo zaboraviti: svet rada se menja. Decenijama je bila uobičajena praksa da zaposleni u nekoj firmi rade zajedno na jednom mestu, ali sada je normalna pojava da članovi timova rade sa različitih lokacija, često i van Nemačke.

„Broj atipičnih radnih odnosa će se povećati“, strahuje Kristijane Bener, predsednica IG Metalla. „Dobar rad na transformaciji veliki je izazov“, kaže ona i naglašava da sindikati na to moraju da pronađu nove odgovore.