Novim paktom Kina širi uticaj na južnom Pacifiku

Kina navodi da je potpisala bezbednosni pakt sa Solomonskim ostrvima, sporazum za koji se Vašington i njegovi regionalni saveznici plaše da bi mogao dati Pekingu vojno uporište u južnom Pacifiku, piše agencija Frans pres.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je novinarima 19. aprila da su šefovi diplomatija Kine i Solomonskih ostrva „nedavno zvanično potpisali okvirni sporazum o bezbednosnoj saradnji“, ne precizirajući kada i gde je dokument potpisan.

Potvrda je, dodaje AFP, stigla dan pošto je Vašington negodovao zbog sporazuma dok su se visoki američki zvaničnici ove sedmice uputili u južni Pacifik kako bi obuzdali prodor Pekinga. Očekuje se da će visoka delegacija Bele kuće razgovarati sa zvaničnicima Solomonskih ostrva o svojim zabrinutostima, kao i o ponovnom otvaranju američke ambasade u glavnom gradu bivšeg britanskog protektorata, Honiari.

Nacrt verzije sporazuma, koji je u javnost procurio prošlog meseca, uznemirio je zapadne vlade odredbama koje omogućavaju raspoređivanje kineskih snaga u toj pacifičkoj ostrvskoj državi s oko 800.000 stanovnika, koja je potresena političkim i društvenim nemirima i gde mnogi žive u siromaštvu.

Prema nacrtu, naoružana kineska policija mogla bi biti raspoređena na zahtev Solomonskih ostrva kako bi održala „društveni red“. Uveravanja premijera Solomonskih ostrva Mansea Sogavarea da neće dozvoliti Kini da tamo izgradi vojnu bazu, naglašava AFP, malo su uticala na ublažavanje zabrinutosti Zapada.

Nacrt sporazuma između Kine i Solomonskih ostrva koji je u martu kružio internetom alarmirao je SAD i Australiju zbog bojazni da bi se njime omogućilo raspoređivanje kineskih vojnih snaga i pristajanje njenih ratnih brodova na Solomonskim ostrvima, piše Volstrit džurnal.

Kineski predsednik Si Đinping je, ukazuje Volstrit džurnal, znatno proširio globalni domet vojske svoje zemlje tokom skoro decenije na vlasti. Kina je postavila municiju i piste za sletanje aviona na veštačkim ostrvima u Južnom kineskom moru, otvorila svoju prvu inostranu bazu u Džibutiju 2017, dok je njena mornarica sve više prisutna u lukama širom Azije.

Najava posete najviših američkih zvaničnika Solomonskim ostrvima usledila je posle zabrinutosti Vašingtona ali i Australije i Novog Zelanda – koje tradicionalno imaju blisku saradnju sa zemljama južnog Pacifika – zbog kineskih poteza da pojača svoje vojno prisustvo u strateški značajnom regionu, ukazuje Fajnenšl tajms.

Solomonska ostrva, naglašava list, imaju bezbednosni sporazum s Australijom od 2003, kada je Kanbera počela 14-godišnju mirovnu misiju kao odgovor na etničke nemire. Peking je 2019. uspostavio diplomatske odnose sa Solomonskim ostrvima, kada je Sogavare premestio diplomatske kancelarije iz Tajvana u Peking.

Kada su krajem prošle godine izbili nemiri u Honiari, Australija, Novi Zeland i Papua Nova Gvineja poslale su snage da podrže lokalnu policiju na zahtev Solomonskih ostrva. Ali ubrzo posle toga, dodaje londonski list, Kina je prvi put poslala policiju da obuči lokalne snage za kontrolu nereda.

Ta misija i novi bezbednosni sporazum deo su, kako ocenjuje londonski list, šire kineske kampanje za jačanje političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza sa zemljama južnog Pacifika koje, iako male i uglavnom siromašene, kontrolišu ogromna područja okeana.

Prema izveštajima iz diplomatskih izvora, političara i analitičara, bezbednosni pakt Kine i Solomona bio je dogovor obavijen velom tajne, koji je diplomate i vladine službenike potpuno iznenadio izazivajući zabrinutosti o širenju kineskog uticaja u regionu koji je u posljednje vreme postao centar geopolitičkog i strateškog natezanja Pekinga i Zapada, ističe Gardijan.

Znak koliko je dogovor bio strogo čuvan bio je to što su se vesti o pregovorima o sporazumu pojavile u javnosti tek sedam meseci pošto su počele prve glasine, ističe Gardijan.

Vest je izazvala šokove koji su se osetili u Kanberi, Velingtonu, Vašingtonu ali i gnev među stanovnicima Solomonskih ostrva od kojih mnogi smatraju da je sporazum pretnja jedinstvu i unutrašnjoj stabilnosti zemlje, kao i da bi mogao da omogući vladi da pozove kinesku vojsku u političke svrhe kao što je gušenje protesta.

Kada je premijer Solomonskih ostrva 20. aprila stao pred parlament kako bi objavio da je njegova vlada potpisala bezbednosni sporazum s Kinom, on je insistirao da to „neće negativno uticati ili potkopati mir i harmoniju regiona“, piše Njujork tajms.

Premijer Manase Sogavare, kako navodi list, nije objasnio zašto je objavio tu vest nekoliko dana pre dolaska delegacije visokih američkih diplomata i dok je susedna Australija u jeku predizborne kampanje. Nije rekao ni da li se potpisana verzija podudara s ranijim nacrtom koji je procurio i koji je nudio mogućnost raspoređivanja kineske policije, trupa i ratnih brodova na Solomonskim ostrvima – a možda čak i za vojnu bazu pod kontrolom Pekinga u strateški važnom Pacifiku.

Ali, naglašava u svojoj analizi njujorški list, mešavinom tajnovitosti i nejasnoća, Sogavare je uzdrmao demokratiju sopstvene zemlje i stabilnost čitavog azijsko-pacifičkog regiona.

Nakon što je već sugerisao da želi da odloži izbore sledeće godine menjanjem ustava, premijer sada ima Kinu na koju može da se osloni ako izbiju protesti. Istovremeno, kineski lider Si Đinping i njegova vojska sada imaju uporište u lancu ostrva koji je igrao odlučujuću ulogu u Drugom svetskom ratu i koji ni mogao da se koristi za blokiranje vitalnih brodskih puteva.