Foto: EPA-EFE/ALEXANDR DEMYANCHUK / SPUTNIK Prolećna ofanziva Rusije je zastala. Uskoro dolazi vreme za kontranapad Ukrajine. Neuspesi na vojnom polju pogoršaće političke poteškoće Kremlja, ocenjuje Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, u autorskom članku za cepa.org.
Pre ili kasnije, zainteresovane strane u ruskom sistemu će se okanuti Vladimira Putina, okriviti ga za rat i bolne uslove u kojima se on završava, i vratiti se svojim osnovnim aktivnostima laganja i krađe.
To ostaje najverovatniji ishod rata u Ukrajini, a veliko pitanje je vremenski okvir: da li imamo nedelje, mesece ili godinu da izdržimo pre nego što se ruska ratna mašina zaustavi?
Ali treba uzeti u obzir i druge ishode.
Nedavno sam proveo neko vreme sa grupom visokih zvaničnika koji gledaju na buduće scenarije za odnose Zapada sa Rusijom. Razgovarali smo o uobičajenim opcijama: građanski rat, hunta, novi moćnik ili lažni liberal. Čak smo potrošili nekoliko minuta na malo verovatne izglede za demokratiju.
Ali tema koja mi je privukla pažnju je ono što su nazvali „iranizacija“: ukratko, ideja da bi se režim u Moskvi mogao pokazati otpornim kao i njegov kolega u Teheranu.
Ta teokratska mafija je tamo na vlasti od revolucije 1979. Uprkos varvarstvu režima (njegova kutija alata uključuje sistematska silovanja, premlaćivanja, kidnapovanja i ubistva), Iran nije postao zaostala ili izolovana zemlja.
Ima sofisticiranu, povremeno buntovnu srednju klasu, vladinu mašinu koja praktikuje visoko efikasnu državnost i tehnološku bazu sposobnu da napravi nuklearno oružje i balističke rakete. Iranski državni terorizam seže širom sveta.
Zapad je na pretnju iz Irana odgovorio mešavinom kaznenih sankcija (Iran je bio zemlja sa najviše sankcija na svetu dok Rusija nije zauzela čelnu poziciju prošle godine) i ponudama diplomatskih izlaznih rampi.
Uprkos pouzdanim predviđanjima tokom mnogo godina, one nisu funkcionisala. Ograničenja trgovine, investicija i finansijskih veza su izuzetno otežali život Irancima koji poštuju zakon i prozapadno nastrojenim, ali nisu uspeli da zadaju odlučujući, štetni udarac ekonomiji. U stvari, iranski izvoz nafte raste.
Prodaje brodove afričkim zemljama i Venecueli, a oružje bilo kome. Nuklearni sporazum je samo usporio napredak režima ka arsenalu sudnjeg dana.
Jedan od razloga za otpornost Irana je kontinuirana ideološka kontrola režima nad, barem, delom stanovništva. Ovo spaja islamsku pobožnost sa nacionalnim ponosom.
Druga je fuzija ekonomske i političke moći, posebno kroz Korpus garde Islamske revolucije, koji je nominalno deo oružanih snaga, ali u stvarnosti, moćan poslovni i politički entitet, sa nezavisnim obaveštajnim, finansijskim i vojnim sposobnostima.
Ova postavka nije identična Rusiji, ali sličnosti su upadljive. Rusija je do sada prkosila sankcijama Zapada. Režimska ideologija spaja mračnu formu pravoslavnog hrišćanstva sa nacionalnim ponosom.
Čini se da vojni neuspesi imaju malo uticaja na stisak režima. Emigracija je sigurnosni ventil, represija palica. Korupcija i licemerjene samo da koordiniraju već i podmazuju sistem.
Kukavičluk i pohlepa stranaca to omogućavaju.
Lako je videti kako bi se mogla razviti „iranizacija“ Rusije: samo nastavite sadašnju putanju. Mnogo je teže videti kako bi se Zapad tome suprotstavio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
