Novinari su pomogli Trampu

Primera radi, neke birače isključivo zanima pitanje abortusa, nezavisno od toga da li su za ili protiv. Ove podele su postale znatno oštrije – kaže za Danas Elen Mickijevič, prof. emeritus na američkom Univerzitetu Djuk. Iskoristili smo njen boravak u Beogradu, gde učestvuje u radu godišnje konferencije Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO), da porazgovaramo o temi koja je ovih dana u epicentru interesovanja – šta očekivati od Donalda Trampa.

– Nekada je u Americi postojao konsenzus o bazičnim vrednostima. Danas to nije slučaj. Taj konsenzus moramo da povratimo. Pritom ne mislim da moramo da se slažemo u svemu, ali fundamentalna norma na kojoj se temelji Amerika je demokratija. To se neće dogoditi neko vreme, pošto je, više nego ikada u istoriji, isuviše bogatstva koncentrisano na vrhu.

* Da li je nejednakost uzročnik erozije tog bazičnog konsenzusa?

– To je jedan od razloga, ali ne i osnovni. Postoji veliki broj uzročnika. Jedan od njih je pluralitet religija. Kada je Amerika osnivana, nismo imali ovoliko religija. Ekonomska situacija i globalizacija koja je određen broj ljudi učinila suvišnim je još jedan razlog. Pitanja obrazovanja, poslova, sve ove stvari… Neke su uzrokovane recesijom, neke su dublje. Rezultat svih ovih tendencija, a ove koje sam spomenula su samo vrh ledenog brega, jeste da se ljudi mnogo više fokusiraju na jedno pitanje.

* Kako je Tramp, biznismen i multimilioner, uspeo da projektuje sliku o sebi kao antiestablišment kandidatu?

– Mislim da su u dobroj meri novinari odgovorni zbog toga što je ovaj autsajder, bez ikakvog političkog iskustva, postao značajna figura. Kada je 2015. godine Tramp prvi put govorio o mogućnosti da se kandiduje za predsednika, medijima je to bilo ekscentrično i zanimljivo. Zahvaljujući tome on je, pre samog izbornog procesa, dobio znatno više medijskog prostora od bilo kog drugog kandidata. A sve to iz razloga što je on „dobar za televiziju“. Sa njim nikada ne znate šta će sledeće da kaže. On viče i govori šta god hoće, a dan kasnije često promeni miljenje. Tramp, za razliku od ostalih „dosadnih“ kandidata, proizvodi dobar televizijski program. A ta nepredvidiva zvezda privlači oglašivače. U tim okolnostima, medijska etika nije prevladala i to je nešto o čemu mediji moraju dosta da razmišljaju. Kada su novinari shvatili da je Tramp ipak ozbiljan kandidat, onda je dominantna tema postala – šta sa njim nije u redu. To takođe nije u skladu sa novinarskim standardima.

* Koliko će obećanja iz predizborne kampanje Donald Tramp biti u stanju da materijalizuje?

– On jeste mnogo obećavao. I često je menjao mišljenje. Kod njega postoji izuzetno malo fiksiranih stavova. Ipak, postoji jedan interes koji je sveprisutan kod Trampa, a to je njegovo ubeđenje da je krupan kapital motor razvoja i prosperiteta. Stoga, on je pri stavu da krupan kapital ne bi trebalo da bude sputan propisima. S druge strane, on je u pobedničkom govoru pričao o potrebi da se drastično investira u poboljšanje infrastrukture. Istovremeno je rekao i da će obezbediti poslove. To podseća na administraciju Franklina Ruzvelta koja je takođe potrošnjom uspela da se izvuče iz krize. O tim stvarima nije govorio tokom kampanje. Ja ne znam kakve su njegove namere, ali moram da naglasim da Amerika ima snažne institucije. I pored republikanske većine u Kongresu smatram da će institucije predstavljati prepreku eventualnom zaobilaženju Ustava. Iz tog razloga smatram da će mu biti jako teško da sprovede neka od obećanja koja je davao tokom kampanje.