Novo ruho saudijskog prestolonaslednika

Kriza u Persijskom zalivu će nekako biti okončana. Ali, da li će to okončanje biti dobro za glavnog podstrekača krize – prestolonaslednika u Saudijskoj Arabiji Muhameda bin Salmana (MBS) ostaje da se vidi.

Ekstremno ali malo verovatno rešenje bi moglo da usledi u vidu promene režima vojnim putem, gde bi katarskog emira šeika Tamima bin Hamada Al Tanija zamenio neki fleksibilniji član porodice Al Tani. U verovatnijem scenariju Katar može da prestane da pruža utočište za nekoliko članova Muslimanskog bratstva i Hamasa i diskretno obeća da će zauzdati Al Džaziru, svoju državnu televizijsku mrežu, koja emituje program širom regiona.

U ovom drugom scenariju diplomate iz Kuvajta i Omana, koje posreduju, smatrali bi sebe mirovnjacima, a MBS bi tvrdio da je državnik. Zapadne vlade zabrinute za cenu nafte i budućnost američke vazduhoplovne baze Al Udeid u Kataru bi se opustile, bar do sledeće krize. Ali, ako MBS nastavi da vodi tvrdoglavu politiku, a Katar i dalje koristi svoje naftno bogatstvo da nametne prekomeran uticaj u regionu, takva kriza možda nije tako daleko.

Najnovija prepucavanja Saudijske Arabije i Katara teško da predstavljaju primer „Tukididove zamke“ u kojoj je aktuelni hegemon izazvan da guši rivala čija se snaga približava njegovoj. U Saudijskoj Arabiji živi oko 32 miliona ljudi, od kojih su jedna trećina strani radnici; u Kataru živi 2,6 miliona ljudi, od kojih su 90 odsto stranci. Umesto toga, u srži problema je poluparanoično uverenje među liderima iz redova sunitskih Arapa u Saudijskoj Arabiji da se Iran, koji je pretežno šiitski i nearapski, bori za status supersile na Bliskom istoku. Saudijci su uvereni da u tom nastojanju Katar pomaže Iran iako katarski lideri dele sa Saudijcima vehabijsku struju islama.

Naravno, Saudijska Arabija ima neke osnove za tu sumnju. Nakon Iranske revolucije 1979. ajatolah Ruholah Homeini zagovarao je revoluciju u muslimanskom svetu. Jednu generaciju kasnije Iran ima odskočnu dasku u Iraku, Libanu, Siriji i Jemenu, gde pomaže pobunjenicima Hutu da osujete nepromišljeni podvig MBS-a u toj zemlji. I sada kada je Saudijska Arabija uvela Kataru blokadu, Iran je pritekao zemlji u pomoć, dostavljajući mu hranu i dozvoljavajući Katar ervejzu da koristi njegov vazdušni prostor.

Vredno je pitati da li MBS pogrešno tumači političke i ekonomske činjenice. Budući da je dobio ovlašćenja bez presedana kao omiljeni sin kralja Salmana, nije li zagrizao više nego što može da proguta?

MBS je ministar odbrane od januara 2015. Ali rat Saudijske Arabije u Jemenu, koji traje dve godine, postao je humanitarna katastrofa, upotpunjena blokadom mornarice koja je dovela do velike gladi i 500.000 slučajeva kolere.

U građanskom ratu u Siriji Saudijci (i Katarci) podržavaju nekoliko nečasnih islamističkih grupa, ali još nisu uspeli da smene režim Bašara al Asada. U ravnoteži snaga regiona savez protiv Asada koji sponzoriše Saudijska Arabija, pri čemu SAD obezbeđuju podršku iz vazduha, bledi u poređenju sa savezom koji je Asadov alevitski režim naklonjen šiitima sklopio sa Iranom i Rusima.

MBS se suočava sa još većim izazovima kod kuće. Kao tipična petrodržava, Saudijska Arabija dugo umiruje stanovništvo izdašnim socijalnim davanjem. U međuvremenu je održala lojalnost vehabijskog svešteničkog establišmenta tako što je održavala socijalne promene na minimumu. Ali, budući da su cene nafte i dalje relativno niske, kraljevstvo više ne može da se uzda u svoju tradicionalnu politiku kupovine prijatelja i potkupljivanja neprijatelja.

MBS zaslužuje pohvale što prepoznaje da stvari moraju da se menjaju. Finansijske rezerve Saudijske Arabije se smanjuju, a mlađi Saudijci, čiji je broj učetvorostručen u poslednjih 30 godina, žele više slobode i biće im potrebna radna mesta izvan naftnog sektora. Da bi rešio ta pitanja MBS je osmislio „Viziju 2030“, smeli plan, koji ne mora da bude i realan da učini privredu raznovrsnijom, privatizuje deo državne naftne kompanije Aramko i proširi privatni sektor. Osim toga, MBS očito ima plan da napravi hedonistička turistička odmarališta koja bi parirala onima u Dubaiju.

S obzirom na probleme u inostranstvu i gunđanje kod kuće, gde se kraljevska porodica oseća ozlojeđeno zbog njegovog munjevitog uspona, sada je potrebno da MBS dokaže da ima zrelost i iskustvo. Tu možda može da dobije pomoć iz jednog neverovatnog izvora. MBS je krajem jula ugostio Muktadu al Sadra, lidera najmoćnije iračke šiitske milicije, što je njegova prva posete od 2006. A ranije iste godine irački premijer Hajder al Abadi je posetio Saudijsku Arabiju, pošto su saudijski šef diplomatije i ministar energetike bili u Bagdadu.

Ta putovanja ukazuju da Irak i Saudijska Arabija možda uspostavljaju novi odnos, obostrano koristan. Bližim vezama sa Saudijskom Arabijom irački lideri bi mogli da se oslobode od iranske stege, da maksimalno iskoriste uticaj Saudijske Arabije na iračka sunitska plemena i dobiju saudijske investicije da bi ponovo izgradili Mosul.

Saudijska Arabija je pak u položaju da profitira od uspeha Iraka u borbi protiv ID-a, zakletog neprijatelja dinastije Saud, i od njegove pomoći u smirivanju šiitskih neistomišljenika u naftom bogatoj istočnoj provinciji Saudijske Arabije. MBS bi istovremeno mogao da se predstavi kao strateški mislilac koji može da premosti stare arapske podele i ograniči uticaj Irana u regionu.

Ipak, mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Nije jasno kada će biti okončana katastrofalna operacija u Jemenu ili da li će Iran i Turska nastaviti da potkopavaju blokadu Katara. I ostaje da se vidi da li će Katar popustiti pred zahtevima Saudijske Arabije i ostalih država Persijskog zaliva.

U svakom slučaju ne izgleda da će se bilo šta od ovoga dogoditi u skorije vreme, tako da će 31-godišnji prestolonaslednik morati da nauči da ublaži svoju brzopletost. Kako kaže arapska poslovica, strpljenje je ključ sreće.

Autor je napisao knjigu Svet u konfliktu

Copyright: Project Syndicate, 2017.

www.project-syndicate.org