Novo uzajamno optuživanje Turske i Grčke

Najviši upravni sud Turske novembra 2019. poništio je odluku kojom je Hora – Karije džamija 1945. pretvorena u istoimeni muzej, ali je Erdogan prednost u drugom „podžamljenju“ nekadašnjih pravoslavnih bogomolja, ipak dao Svetoj Sofiji, nekad najvećoj crkvi hrišćanskog Istoka.

Ona je ove godine u julu posle 86 godina koliko je bila muzej ponovo pretvorena u džamiju u kojoj je, pod upravom turske Direkcije za verska pitanje obnovljen molitveni život, uz zaklanjanje vizantijskih mozaika zavesama.

Erdoganovim dekretom od prošlog petka nekadašnji manastir Hora iz nadležnosti Ministarstva prosvete, koji je o njemu brinuo dok je bio muzej, prešao je u ruke Direkcije za verska pitanja – Dijanet.

Ova direkcija se još nije zvanično oglasila, niti je Erdogan za sada, kao u slučaju Svete Sofije, saopštio datum kad će Hora – Karije džamija, zvanično biti otvorena za klanjanje.

Turski mediji spekulišu da će i u Hori biti promenjen „model“ iz Svete Sofije – besplatan ulaz, zavese preko mozaika i fresaka tokom molitve.

Problem je, međutim, komplikovaniji zato što bi zavese morale da se postave gotovo na svim zidovima u hramu ukrašenom vizantijskim mozaicima i freskama.

Odluka da i ovaj nekadašnji manastir na zapadnoj obali zaliva Zlatni rog ponovo postane džamija izazvala je novi talas protesta grčkih i kiparskih državnih vlasti, dela Carigradske patrijaršije u dijaspori – u SAD i Australiji kao i Ruske pravoslavne crkve.

Carigradski patrijarh Varlomej se, kao i u slučaju Svete Sofije, do sada nije oglasio.

Zato je Sinod Pravoslavne crkve na Kritu, koja je pod jurisdikcijom Carigrada, saopštio da poslednje odluke turskih vlasti „svesno vređaju versku svest, kulturni identitet, dijalog i uzajamno poštovanje“.

Crkva na Kritu pozvala je „svetsku zajednicu da stvori institucionalni okvir koji će sačuvati, zaštititi i poštovati identitet i istoriju spomenika svetske kulture, uključujući manastir Hora i Svetu Sofiju“.

Kiparski mitropoliti idu korak dalje tražeći da se „ako Unesko nije sposoban da zaštiti kulturnu baštinu, stvori druga organizacija koja ima sposobnost da reaguje“.

Ruska pravoslavna crkva osudila je odluku Ankare, ali je ukazala i na štetno ponašanje carigradskog patrijarha koji „razjedinjuje pravoslavni svet“, što ga je „lišilo uticaja i u sopstvenom domu“.

Portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Hami Askoj tokom vikenda odbacio je optužbe zvanične Atine da je drugo „podžamljenje“ Hore „još jedna provokacija prema međunarodnoj zajednici i nepoštovanje spomenika ljudske civilizacije“.

„Džamija Karije, poput Velike džamije Aja Sofije i drugih kulturnih dobara na našim prostorima pripada Turskoj i to je naše vlasništvo. Turska pažljivo štiti svoja kulturna dobra u okviru turske tradicije tolerancije koja potiče iz njene kulture, istorije i prava i odgovornosti proisteklih iz međunarodnih konvencija. Promena statusa spomenika svetske baštine nije u suprotnosti sa Konvencijom Uneska o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine“, izjavio je Hami Askoj, optužujući istovremeno Atinu za nepoštovanje prava turske manjine u Grčkoj.

Mozaici i freske

Prema predanju, osnivanje manastira Hora vezuje se za 5. i 6. vek i vizantijske careve Teodosija Dugog i Justinijana Prvog, dok ga istoričari „pomeraju“ vek kasnije. U vizantijsko doba obnavljan je više puta u 9, 11. i 14. veku, a njegov poslednji ktitor bio je jedan od najučenijh ljudi tog doba Teodor Metohit. Hora je prvi put pretvorena u džamiju odlukom velikog vezira Hadim Atik Ali Paše 1511. godine, pola veka posle pada Carigrada pod tursku vlast. Muzej Karije postala je posle Drugog svetskog rata, kad je grupa američkih istoričara umetnosti pomogla da se spasu i obnove originalni mozaici koji su preživeli osmanski malter i česte zemljotrese. Muzej je za javnost otvoren 1958. Za sada niko nije zvanično saopštio da li će i ponovo proglašena džamija biti otvorena za posetioce.