Balkan, Iran, Venecuela, odnosi EU sa Kinom i SAD, samo su neka od pitanja koja čekaju novog Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Žozepa Borela čiji izbor i petogodišnji mandat treba da potvrde Evropski parlament i budući šef Evropske komisije.
Borbeni Španac nominovan za novog šefa diplomatije EU, Rusiju je označio kao „starog neprijatelja“, kritikovao je „kaubojsku“ politiku predsednika SAD Donalda Trampa u Venecueli i žalio se da su sastanci EU posvećeni spoljnoj politici „dolina suza“.
Njegov izbor, budući da je bio ministar spoljnih poslova Španije godinu dana, nagrada je za dugu pro-EU političku karijeru i pokazuje da su napori Madrida da ponovo stekne status u Uniji pod premijerom Pedrom Sančesom počeli da daju rezultate, piše britanski dnevnik Fajnenšel tajms.
Borel će se sa posebno ozbiljnim zadatkom suočiti na temi Kosova, gde će biti odgovoran za posredovanje u sve težim odnosima srpske pokrajine koja se otcepila i Beograda.
S obzirom da je njegov mandat ministra spoljnih poslova u velikoj meri definisan činjenicom da se protivi nezavisnosti Katalonije, gde je odrastao, postavlja se pitanje da li će moći da bude neutralan po pitanju Kosova, posebno zbog toga što je Španija jedna od pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Oni koji ga podržavaju kažu da bi Borel to što je „osetljiv“ na pitanje Katalonije mogao da preokrene u svoju prednost jer će obe strane u balkanskom sporu biti oprezne s njim, ali iz drugačijih razloga.
U Iranu pak EU nastoji da spase međunarodni nuklearni sporazum iz koga su se SAD povukle a u Venecueli predsednik Nikolas Maduro ne ispušta vlast, iako su mnoge članice EU priznale Huana Gvaida kao privremenog lidera.
Novog evropskog šefa diplomatije čeka mnogo posla i po pitanju politike EU prema Kini, od digitalne bezbednosti, do pristupa kineskom tržištu za evropske kompanije, a tu su i odnosi sa EU i SAD koji u Trampovom mandatu obiluju sukobima u brojnim oblastima, od trgovine, do zajedničkih vojnih projekata.
„Neki mogu da kažu da on nije pravi čovek na pravom mestu“, rekao je bivši diplomata EU Mark Pjerini i gostujući predavač Karnegija Evropa. „Međutim, njegovo dugo prisustvo u politici je njegova imovina: on ima mnogo iskustva i mogo hrabrosti takođe“, istakao je Pjerini.
Borelovo ime pojavilo se u sklopu kompromisa lidera EU i on će u novembru zameniti Federiku Mogerini, osim ako ga Evropski parlament, čiji je predsednik bio od 2004. do 2007, ne blokira.
Borel (72) je poslednji politički preživeli iz zlatnog doba španskih socijalista za vreme premijera Felipea Gonsalesa 1982-1996. Bio je ministar za javne radove i nadgledao velike infrastrukturne programe.
U tom periodu pojavili su se i prvi problemi u njegovoj karijeri – bio je socijalistički kandidat za premijera na izborima 2000. ali je morao da se povuče iz trke zbog istrage oko imenovanja dva zvaničnika u ministarstvu finansija, iako on nije bio umešan u navodne prekršaje.
Problemi su se kasnije intenzivirali zbog njegovih veza sa kompanijom Abengoa iz sektora obnovljive energije koja je zbog dugova stigla na ivicu bankrotstva.
Borela je 2018. španski regulator kaznio sa 30.000 evra zbog insajderske trgovine akcijama te kompanije 2015.
I njegov mandat ministra spoljnih poslova bio je kontroverzan – kritikovan je zbog sporazuma sa Rusijom iz novembra o zajedničkoj grupi za sajber bezbednost a s druge strane je Moskvu nazvao „starim neprijateljem“.
U novembru je naljutio borce za prava kada je rekao da su SAD dobile nezavisnost „praktično bez istorije“ dok su ga u vezi nuklearnog sporazuma sa Iranom protivnici kritikovali da je previše saosećajan prema autoritarnom režimu u Teheranu.
„On je glasan i ne plaši se da kaže šta misli“, rekao je zamenik direktora istraživanja u konsultantskoj kući Teneo Antonio Barozo. „Neki strahuju da je ‘slobodan duh’ i da ima iskren pristup tamo gde je potrebna diplomatija“, dodao je Barozo.
Analitičari kažu da će Borel verovatno posvetiti vreme izgradnji zajedničkih stavova EU i obezbeđenju da članice na njima rade, ali i da će manje od Federike Mogerini putovati na sastanke i u krizna žarišta.
„On možda nema toliko sklonosti ili energije da mnogo putuje ali to može da bude dobra stvar“, rekla je direktorka rimskog Instituta za međunarodne odnose i savetnica Federike Mogerini Natali Toči. „Veliki deo posla je institucionalan i biće više koristi od nekoga ko je više u Briselu“, dodala je ona.
Kako piše Fajnenšel tajms, Borel će verovatno pristupiti zadacima sa poverenjem političara koji kasni u karijeri i kome očigledno ne nedostaje ambicija.
Naime, kada su ga u junu pitali da li će zauzeti visoku poziciju u EU, on je uzvratio: „Samo ako je veoma visoka“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.