Novoj vlasti EU da postavi crvene linije

Kako je naveo, Crna Gora deli evropske vrednosti i važan je partner za EU kada je u pitanju njena spoljna i bezbednosna politika.

„Naglasio sam mojim partnerima koliko EU ceni potpuno i jasno usklađivanje Crne Gore sa spoljnopolitičkim stavovima EU“.

Dodao je da je od 2012. to usklađivanje „stopostotno“.

Na pitanje o uplitanjima stranih faktora u politički život Crne Gore, Lajčak je naveo da EU veoma pažljivo prati sva dešavanja.

„Za nas je jako bitno da demokratski procesi protiču bez spoljnog uticaja, da svaka vlada, koja ima demokratski mandat, ima priliku da ostvari svoju politiku autonomno uz saradnju sa EU“, rekao je predstavnik EU.

Tokom Lajčakovog boravka u Podgorici predstavnici Građanske inicijative „21. maj“ predali su mu pismo koju su potpisali Branko Lukovac, predsednik Saveta Igmanske inicijative za Crnu Goru, Rade Bojović, nekadašnji koordinator Pokreta za nezavisnost, Miodrag Živković, bivši predsednik Liberalne partije, i politički analitičar Ljubomir Filipović.

U pismu, u koje je Danas imao uvid, stoji da je suverenost, posebnost i nezavisnost Crne Gore dovedena u pitanje zahvaljujući unutrašnjim problemima, korupciji, kriminalu te kako navode „zarobljenim institucijama od strane bivše vlasti, zajedno sa nekompetencijom i lošim namerama nove vlasti, uz svesrdnu podršku iz Beograda“.

Potpisnici navode da su osim „ekstremnih nacionalističkih političkih pokreta“ koji su, kažu, deo sadašnje vlade, poseban problem „provladini mediji, koji nezabeleženo do sada spinuju i celokupnu opoziciju ovoj vladi diskvalifikuju lažnim optužbama da su podržavaoci prošle vlasti ili ekstremni crnogorski nacionalisti“.

Na ovaj način, smatraju, „svoje štićenike koji vode izvršnu vlast predstavljaju kao umerenu političku opciju“, a istina je, navode, potpuno drugačija.

„Ova vlast je ispunjena kadrovima koji suštinski njeguju autoritarne, ekstremne nacionalističke i vjerske fundamentalističke vrijednosti. Ova vlada nije inkluzivna za nacionalne manjine i sa isključenjem par pokaznih primjera, izazvala je nepovjerenje i međuetničke tenzije u Crnoj Gori“.

Kako napominju vlada nije sastavljana u parlamentu, već u crkvi, te da su prosvetu, kulturu i univerzitet preuzeli ljudi lojalni Srbiji i Rusiji, „koji su duboko antizapadno nastrojeni“.

Nova vlast je ističu, nastavila praksu „partijskog zarobljavanja institucija i koruptivnih obrazaca ponašanja“, pa je struka „zgažena“.

Nacionalističke strasti su, naveli su potpisnici, uzavrele, i „svako malo sredine, u kojima dominantno žive manjine, osviću u grafitima kojima im se prijeti, a više građana crnogorske nacionalnosti fizički je napadnuto radi svog nacionalnog osjećaja“.

U pismu stoji i da „takva Crna Gora nije samo problem sebi i regionu, nego je slaba karika i za ujedinjenu Evropu i za NATO savez čiji smo“, podsećaju, „član postali prije četiri godine“.

Od Lajčaka traže, kako je navedeno, da svojim autoritetom „istakne crvene linije ovoj vlasti“ i da im stavi do znanja da je nezavisnost i suverenost Crne Gore tekovina moderne Evrope.

Komentarišući potrebu da se obrate specijalnom predstavniku EU, politički analitičar Ljubomir Filipović za Danas kaže da je svrha pisma „pokušaj da probudimo savjest ljudi u EU i ukažemo na ugrožavanje suverenosti države Crne Gore i klizanje društva u ekstremizam“.

Kako je naveo, deo crnogorskog društva, „koji baštini građanske vrednosti, Crnu Goru kao multietničku, suverenu i slobodnu državu, polako se organizuje“.

Građanska inicijativa „21. maj“ je iskaz tog dela društva, ukazuje Filipović, koje je „kritično prema onome što predstavlja bivša vlast, ali koje nije spremno da toj kritici za žrtvu položi vrijednosti koje sam pomenuo“.

„Nažalost“, zaključuje naš sagovornik, „danas takva Crna Gora ima veoma malo partnera i prijatelja van nje koji razumiju da se crvene linije moraju podcrtati, i da se normalizacija korozivnih procesa u Crnoj Gori lako može preliti preko granice i ugroziti stabilnost u regionu“.