Nuklearna eskalacija između Rusije i Zapada: „Pretnje da će ga stvarno upotrebiti sve veće“

Moskva spominje spremnost za labavljenje ograničenja upotrebe nuklearnog oružja, a njene službene izjave u kojima preti da će ga stvarno upotrebiti su sve veće.

Takođe je izvela vežbe simulacije upotrebe taktičkog nuklearnog oružja i povećala spremnost svog oružja.

Izveštaj Stokholmskog instituta

Godišnji izveštaj Instituta za istraživanje mira u Stockholmu upozorio je na sve veće širenje nuklearnog oružja širom sveta u toku ove godine, što izaziva zabrinutost i pitanja o sudbini eskalacije i njenih reperkusija na međunarodnu stabilnost i sigurnost.

U izveštaju objavljenom 17. juna 2024. godine navodi se da je šest decenija dug projekat kontrole nuklearnog naoružanja u opasnosti od okončanja, jer je tempo njegove implementacije od strane dve glavne strane u njemu, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, usporen.

Ove dve zemlje poseduju otprilike 90 posto svetskog nuklearnog oružja, dok obe strane smanjuju transparentnost u pogledu svoje nuklearne energije, uz procene da je Rusija rasporedila oko 36 dodatnih nuklearnih bojevih glava, u poređenju sa januarom 2023, uz nepotvrđene vesti o moskovskom raspoređivanju nuklearnog oružja na beloruskoj teritoriji.

“Dok ukupni broj nuklearnih bojevih glava u svetu nastavlja opadati s postupnim razmontiranjem oružja iz doba Hladnog rata, nastavljamo, nažalost, svedočiti godišnjem porastu broja operativnih nuklearnih bojevih glava, a čini se da će se ovaj trend nastaviti, a možda i ubrzati u godinama koje su pred nama. To je veoma uznemirujuće”, rekao je direktor Instituta Dan Smit.

Kontrola nuklearnog naoružanja i diplomatija razoružavanja pretrpeli su velike zastoje 2023. godine, navodi se u izveštaju.

U februaru 2023. godine Rusija je objavila da će suspendovati svoje učešće u Ugovoru START, posljednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja. Zauzvrat, Sjedinjene Američke Države su takođe suspendovale razmenu i objavljivanje podataka koje je ugovor zahtevao da se objave.

U novembru 2023. Rusija je povukla ratifikaciju Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, zbog “neravnoteže” sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se sustegnule od ratifikacije ugovora otkako je otvoren za potpisivanje 1996. godine.

Vilfred Van, direktor Programa oružja za masovno uništenje na Stokholmskom institutu, komentariše: “Nismo videli da nuklearno oružje igra tako istaknutu ulogu u međunarodnim odnosima još od Hladnog rata, i teško je poverovati da su pre samo dve godine čelnici pet najvećih nuklearnih sila potvrdili da se nuklearni rat ne može dobiti, niti ga se treba voditi”.

Demonstracija sile

U retkoj demonstraciji sile, ruska podmornica na nuklearni pogon i grupa pratećih ratnih brodova su 12. juna stigli u zaliv Havana, Kuba, došavši manje od 100 milja od istočne obale Sjedinjenih Američkih Država, na što je Vašington odgovorio slanjem podmornice u Guantanamo.

Iako je Kuba potvrdila da dve podmornice nisu bile naoružane nuklearnim oružjem, te da je poseta ruske flote trajala pet dana, događaj je podsetio na atmosferu hladnog rata između Sovjetskog Saveza i zapadnog bloka, a njegov vrhunac je predstavljalo raspoređivanje nuklearnih projektila na Kubi 1962. godine od strane Sovjetskog Saveza, što je svet dovelo na ivicu nuklearnog rata.

U sličnom kontekstu, Rusija je izvela vežbe upotrebe taktičkog nuklearnog naoružanja u blizini ukrajinske granice 21. maja 2024.

Kapacitet eksplozije ovih bombi je 360 ​​kilotona, što je 30 puta više od kapaciteta bombe koja je bačena na japanski grad Hirošima.

Moskva je to popratila sličnim vježbama 12. juna 2024. u blizini granica država članica NATO-a Norveške, Finske, Poljske, Estonije, Latvije i Litvanije.

Vežbe su usledile nakon izjava zapadnih zvaničnika u kojima su naveli da će Ukrajini omogućiti da izvrši napade duboko na rusku teritoriju koristeći zapadno oružje.

Međusobne pretnje

Ovim vežbama prethodile su pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina da će rasporediti “konvencionalne projektile” u neposrednoj blizini Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika, ako dozvole Ukrajini da izvede udare zapadnim dalekometnim oružjem na dubinu ruskog teritorija.

“Zapad greši ako misli da Rusija nikada neće upotrebiti nuklearno oružje”, rekao je Putin, upozorivši da “nuklearnu doktrinu Kremlja ne treba potcenjivati”.

Na pitanje o izjavama generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga u kojima je pozvao da se dozvoli Ukrajini da koristi zapadno oružje za napad na rusku teritoriju, Putin je upozorio da je dopuštanje Kijevu da udari Rusiju snažnijim oružjem opasna eskalacija koja Zapad uvlači u rat s Rusijom.

Odgovarajući na pitanje o opasnosti od nuklearnog rata, Putin je rekao da ruska nuklearna doktrina dozvoljava upotrebu takvog oružja.

Ruska nuklearna doktrina objavljena 2020. postavlja uslove pod kojima bi ruski predsednik razmotrio upotrebu nuklearnog oružja, u suštini, kao odgovor na napad nuklearnim oružjem ili drugim oružjem za masovno uništenje ili na upotrebu konvencionalnog oružja protiv Rusije “kada postojanje države postane ugroženo”.

Međunarodni položaj

Ovaj ruski diskurs i aktivnosti naglašavaju gledište na nuklearno oružje kao na jedan od stubova međunarodnog statusa – koji nastoji da obnovi – što je naznačeno u spoljnopolitičkom dokumentu Ruske Federacije koji je izdao Kremlj 31. marta 2023.

Dokument kaže da poziciju Rusije u svetu određuju njeni značajni resursi u svim oblastima života, njen status stalne članice Saveta bezbednosti učešće u vodećim međuvladinim organizacijama i skupštinama, te i to da je jedna od dve najveće nuklearne sile.

U dokumentu se pominju i druge odrednice, koje se odnose na doprinos Rusije pobedi u Drugom svetskom ratu i njenu aktivnu ulogu u oblikovanju savremenog sistema međunarodnih odnosa i eliminaciji globalnog sistema kolonijalizma, što je “čini jednim od suverenih centara globalnog razvoja koji izvršava istorijski jedinstvenu misiju, a koja ima za cilj očuvanje globalne ravnoteže snaga i izgradnju multipolarnog međunarodnog sistema.

Rad na promjeni oblika međunarodnog sistema bio je u fokusu ruske spoljne politike od Putinovog uspona na vrhunac moći 2000. godine.

Ivica ponora

S druge strane, NATO pojačava svoje nuklearne pripreme od izbijanja rata između Rusije i Ukrajine.

Na vanrednom samitu održanom 24. marta 2022. godine, šefovi država i vlada NATO-a potvrdili su da će NATO “značajno ojačati svoje dugoročno odvraćanje i odbrambeni stav i razviti čitav niz snaga i sposobnosti neophodnih za održavanje kredibiliteta odvraćanja i odbrane”.

Lideri su se takođe obavezali na jačanje spremnosti za suočavanje s hemijskim, biološkim, radiološkim i nuklearnim pretnjama.

Na samitu šefova država NATO-a u Vilniusu – održanom 12. jula 2023. – “saveznici” su ponovo potvrdili da će NATO preduzeti sve neophodne korake da osigura kredibilitet, efikasnost i sigurnost misije nuklearnog odvraćanja.

To uključuje nastavak modernizacije nuklearnih sposobnosti Alijanse i modernizaciju planiranja kako bi se povećala fleksibilnost i prilagodljivost nuklearnih snaga Alijanse, uz snažnu političku kontrolu u svakom trenutku.

Ovo upozorenje prikazuje scenu nuklearne napetosti bez presedana zadnjih decenija, na šta je upozorio Dan Smit, direktor Međunarodnog instituta za mir u Stockholmu, rekavši u godišnjem izvještaju instituta: “Nalazimo se u jednom od najopasnijih razdoblja ljudske istorije, gde postoje mnogi izvori nestabilnosti, kao što su politička rivalstva, ekonomska nejednakost, poremećaji životne sredine i ubrzana utrka u naoružavanju.