Peshawar, Pakistan, Foto: EPA-EFE/BILAWAL ARBABJeste li znali da je država s 242 miliona stanovnika, što je otprilike kao što Nemačka, Francuska, Italija i Španija imaju zajedno, pred bankrotom? Radi se o Pakistanu, zemlji koja ima šestu najveću vojsku na planeti i značajni nuklearni arsenal, a donedavno je glasila za jedno od onih tržišta u nastajanju koja su bila motori globalnog rasta.
Šta se dogodilo državi koja se mučila sa siromaštvom, korupcijom, terorizmom i nepismenošću, ali je ipak niz godina fascinantnom brzinom povećavala srednji sloj? Pakistanska valuta upravo je prošla najgoru nedelju u zadnjih dvadeset godina.
Rupi je u samo sedam dana kolabirao za čak sedam posto prema dolaru, što je u svetu valutnih promena poput devastirajućeg uragana, piše Jutarnji list.
Taj potop otvorio je pitanje može li Pakistan održavati svoju deviznu (eksternu) likvidnost?
Procenjuje se kako zajam MMF od 1,2 milijarde dolara neće biti dovoljan da Pakistan plati gomile obaveza koje dospevaju do kraja godine.
Treba podsetiti kako je još u maju bankrotirala Šri Lanka, ali je veličina Pakistana, kao i njegova strateška pozicija, takva da bi posledice njegovog bankrota mogle biti izrazito teške ne samo po pitanju ostalih ‘tržišta u nastajanju‘, nego i globalne sigurnosti.
Pakistan ima tradiciju političke nestabilnosti, etnički je i jezično vrlo raznolik, te je čak pomalo zastrašujuće zamišljati dizanje tenzija u toj zemlji u slučaju da bankrot dovede do pogoršanja standarda. A hoće.
Kolike su šanse bankrota Pakistana u postotcima teško je proceniti. Fič je Pakistanu smanjio rejting sa stabilnog na negativni uz komentar „signifikantnog pogoršavanja pakistanske pozicije eksterne likvidnosti i finansijskih uslova“. Prema Fiču, devizne rezerve Pakistana pale su sa 16 na 10 milijardi dolara tokom ove godine, što je ekvivalent jednomesečnim obavezama.
Pakistan je osim s devalvacijom opterećen i inflacijom. Zbog problema s likvidnošću ukinuli su subvencije za energiju, pa je došlo do snažnog rasta cena. Kao i veći deo sveta Pakistan je pod pritiskom generalnog trenda bujanja cena do početka rata u Ukrajini.
U zapadnim liberalnim demokratijama građani pretežno loše razumeju s kakvim se dužničkim dramama suočavaju velika tržišta u nastajanju, što je ukupno uzevši puno veći globalni problem nego napeta situacija u EU.
Dok mnogi u EU cvile jer će dizanje kamata Europske središnje banke za skromnih 0,5 postotnih poena podići prinose na 10-godišnje obaveznice nestabilne Italije na više od 3,5 posto (Nemcima na 1,2 posto), Pakistan već sada na svoje 10-godišnje obveznice beleži prinose više od 13 posto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
