Nuklearne ambicije Saudijske Arabije unose nemir u region

Da li on to zaista radi ili ne radi? Članovi Kongresa žele da provere da li američki predsednik Donald Tramp zaista prodaje osetljive nuklearne tehnologije Saudijskoj Arabiji.

Više zviždača prosledilo je informacije o mogućem kažnjivom sukobu interesa, objavio je stalni odbor Kongresa. Oni strahuju da bi američka tehnologija saudijskom kraljevstvu mogla da omogući i da dođe do nuklearnog oružja. A tek to bi produbilo krizu između Rijada i njegovog starog rivala u regionu Teherana.

Pitanje je međutim koliko je daleko vojna od civilne upotrebe atomske energije? Obe te tehnologije su „tako tesno povezane jedna s drugom, da se teško mogu razdvojiti“, navodi se u dokumentu Međunarodnog centra za konverziju (BICC) iz Bona. „Civilnom upotrebom nuklearne energije dolazi se do znanja, materijala i tehnologije koja može da se upotrebi i za vojni atomski program“.

Saudijci žele da budu manje zavisni od nafte

Sebastijan Zons iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) ipak smatra da Saudijskoj Arabiji vojna primena nije prioritet u korišćenju atomske energije. Rijad je pod velikim ekonomskim pritiskom, jer želi da prestane da zavisi samo od svoje nafte. Na nju još uvek otpada 80 odsto državnih prihoda i svima je jasno da će doći dan kad te nafte više neće biti.

To znači da ne moraju samo da se diverzifikuju izvori prihoda, već i da se obezbedi energija za sopstvene potrebe.

„Oni ulažu velike napore i u tome atomska energija ima važnu ulogu“, kaže Zons.

Pritom je Saudijska Arabija prisiljena na saradnju s partnerima koji u tome imaju iskustva, naročito sa SAD, jer sama nije u stanju da proizvede atomsku energiju. Ali načelno, Rijad i u tome želi da bude što više nezavisan od drugih država. U martu 2018, Kraljevstvo je objavilo Nacionalni nuklearni program u kojem se predviđa gradnja najmanje 16 atomskih elektrana u sledećih 20 godina. „U svemu tome ogromnu ulogu imaju i koncerni kao što su ’Saudi Aramco’. On bi i u razvoju nuklearne tehnologije sigurno bio jedan od najvažnijih faktora.“

Opasne komšije u regionu

Pitanje atomske energije već godinama unosi nemir u čitav regionu. Kriza je eskalirala zbog nuklearnih ambicija Irana, glavnog rivala Saudijske Arabije u čitavog regiona. Što je Teheran više odmicao u svojoj nameri, to je i Rijad sve više razmišljao o sopstvenom programu.

Nakon što su SAD otkazale „Atomski sporazum“ sa Iranom, Teheran s velikom pažnjom prati šta sada sprema Rijad. Saopštenje članova odbora američkog Predstavničkog doma, podstaklo je i iranskog ministra spoljnih poslova Mohameda Džavada na zajedljivu primedbu na društvenoj mreži: „Prvo raskomadani novinar, a sad i nedozvoljena prodaja atomske tehnologije Saudijskoj Arabiji – sve to baca svetlo na američko licemerje“.

Ni Izrael se ne oseća ugodno pri pomisli na atomski program Saudijske Arabije. Te dve zemlje, doduše, spaja zajedničko nepoverenje prema Iranu, ali Izrael je ipak zabrinut zbog nukelarnih ambicija Rijada.

I Bin Laden je bio Saudijac

„Nikad se ne zna ko bi tamo mogao da preuzme vlast“, upozorava izraelski politički analitičar Joni Ben Menahem. „Ako tamo za kormilo dođu pripadnici ekstremističkih pokreta, taj civilni program lako bi mogao da se upotrebi i u vojne svrhe.“ Osim toga, to bi moglo da podstakne i druge zemlje u regionu da i one krenu s razvojem te tehnologije. „To zapravo znači da bi čitav region mogao da se nađe u trci u nuklearnom naoružavanju“, smatra Ben Menahem.

Ni nemački stručnjak Sebastijan Zons ne isključuje tu mogućnost. Saudijski prestolonasljednik Mohamed Bin Salman objavio je da njegova zemlja „mora da reaguje“ ako se Iran ponovno vrati svom atomskom programu. „U Saudijskoj Arabiji se raspravlja o toj opciji. Smatraju da su u obavezi da, u određenim okolnostima, i sami budu tako naoružani.“ A ako se napetost između Saudijske Arabije i Irana i dalje bude povećavala, takvo oružje u arsenalu bilo bi ogromna pretnja po stabilnost čitavog regiona.