Nuklearni sukob je itekako moguć, a rezultati bi bili apokaliptični

Ovi događaji su oblikovali ruski defanzivni stav i zakomplikovali pokušaje Zapada da predvidi odgovore na vojne eskalacije.

Zapad, često projicirajući svoje perspektive na Rusiju, ne uspeva u potpunosti shvatiti ove istorijske i kulturološke razlike, što vodi do opasne igre pretpostavki.

To je posebno tačno sada kada se uzme u obzir da, trenutno, Rusija može poslati apokalipsu Sjedinjenim Američkim Državama koja bi mogla funkcionalno okončati njihovo postojanje za manje od trideset minuta.

Iako se danas zabrinutost u vezi s nuklearnom eskalacijom u kontekstu rata Rusije i Ukrajine fokusira na retoriku ruskog predsednika Vladimira Putina koji govori o nuklearnom oružju i nedavnoj reviziji moskovske nuklearne doktrine, stvarna opasnost leži drugdje.

Kada je reč o namernoj politici, faktor odvraćanja će verovatno ostati. Ovo odvraćanje se ne odnosi na nesporazume ili nesreće povezane s nesporazumima.

Nesreće se obično javljaju u magli modernih kriza. Dok se donosioci odluka muče s preplavljujućim količinama informacija, rizik katastrofalnih pogrešnih interpretacija uveliko vreba.

Tehnološki kvarovi, posebno u ruskim relativno zastarelim nuklearnim sistemima ranog upozoravanja, pojačavaju ovaj rizik.

Nedavni primer je napad ukrajinskog drona na ruski sistem ranog upozoravanja u maju 2024. godine, u kojem je ukrajinski dron prešao više od 1800 kilometara da bi napao radarsku stanicu Aramvir.

Takvi incidenti mogu nenamerno pojačati tenzije do maksimuma pružajući pogrešne informacije. Iako je malo verovatan, potencijal za nuklearni odgovor iz Rusije ne može se u potpunosti odbaciti.

Istorija nam je pokazala koliko je blizu nuklearne katastrofe svet bio zbog nesporazuma i tehničkih grešaka.

Kada odluke pojedinaca i sreća spreče katastrofu

Tekst National Interesta za primer navodi priču o Vasiliju Arhipovu 1962. Za vreme Kubanske raketne krize, Arhipov je bio na sovetskoj podmornici B-59, koja je bila ovlašćena da lansira nuklearni torpedo ako bude napadnuta.

U trenutku ogromnog pritiska, Arhipov je uverio kapetana da odloži odluku, izbegavajući potencijalni nuklearni rat.

Njegov smireni i razumni sud u haosu spasio je svet od katastrofe.

Osim toga, 1979. lažna uzbuna u Severnoameričkoj komandi vazdušno-kosmičke odbrane (NORAD) je gotovo dovela do američkog nuklearnog napada na Sovetski Savez. Jednostavna greška, snimak za obuku greškom ubačen u računar, gotovo je izazvao katastrofu.

Greška je otkrivena na vreme, sprečavajući katastrofu i služeći kao ozbiljan podsetnik na to koliko blizu ruba možemo doći.

Prošle sedmice se navršila 41 godina od dana kada se Stanislav Petrov, sovetski oficir suočio sa sličnom situacijom i verovatno spasio svet. Sistem ranog upozoravanja koji je nadzirao lažno je pokazao lansiranje američkih raketa.

Petrov, verujući svojim instinktima više nego protokolu, identifikovao je uzbunu kao lažnu i odlučio da je ne prijavi kao napad, bila je to njegova odluka. Međutim, kršeći sovjetski protokol, izbegao je napad iz osvete i potencijalni nuklearni sukob.

Osim toga, tu je i incident s norveškom raketom 1995. godine, kada je Rusija od mirnog lansiranja rakete u naučne svrhe preko Norveške pomislila da je nuklearni napad.

Uprkos početnim uzbunama, rusko rukovodstvo je odlučilo da ne odgovori zahvaljujući poverenju između predsednika Jeljcina i Klintona, poverenju kojeg danas očito nema u geopolitičkoj klimi.

Ovi incidenti ističu opasnosti nuklearnog odvraćanja, gde su odluke pojedinaca i čista sreća sprečili katastrofu.

Legenda o Prometeju koji se suprotstavio bogovima da donese vatru ljudima, služi kao adekvatna metafora za opasni dar nuklearne tehnologije—potencijalno koristan, ali prepun opasnosti.

Baš kao što je Prometejev dar imao nenamerne posledice, ima ih i moć nuklearnog oružja koje još visi nad nama poput Damoklovog mača, koji je jednom spomenuo predsednik Kenedi.

Vreme je za sporazum

Henri Kisindžer je dugo naglašavao zajednički interes u izbegavanju “nezamislivog” nuklearnog rata.

Njegov rad na temi nuklearnog oružja istakao je važnost međusobnog razumevanja rizika kako bi se sprečila eskalacija.

Kisindžerovi uvidi ostaju relevantni, podsećajući nas da pažljivo upravljamo atomskim arsenalima kako bismo izbegli slučajnu ili neovlašćenu upotrebu.

Dok traje sukob u Ukrajini, potencijal za nesporazum ili tehničku grešku naglašava hitnu potrebu za diplomatskim rešenjima. Ulozi su visoki, a opasnost od nesporazuma proteže se na prostoru daleko većem od Ukrajine.

Nažalost, ovakav iscrpan razgovor se ne vodi dovoljno često u javnosti, a trebao bi. Mnogi Amerikanci su verovatno potpuno nesvesni pretnje uništenja koja im visi nad glavama svake minute svakog dana, kao i koliko njihova vlada igra na sreću kada je u pitanju Rusija.

Vreme je da se sklopi sporazum. Iako ishod verovatno neće zadovoljiti moralne čistunce, rizici od katastrofe samo će rasti što duže sukob bude trajao.

Ako se pojave oblaci dima u obliku gljiva, neće biti bitno koji su moralni argumenti za rat u Ukrajini.

„Možete nas uporediti sa dva škorpiona u boci, svaki sposoban ubiti onog drugog, ali samo ako je spreman za to žrtvovati vlastiti život“.

Ovaj citat sažima delikatni balans nuklearnog odvraćanja i imperativa da se spreči eskalacija, čak i po cenu moralne čistoće.