Poznato koliko ima aktivnih bojevih glava: Globalna potrošnja na nuklearno oružje u rekordnom porastu, pokazuje izveštaj za 2023.

Novi ukupni iznos, koji je 10,7 milijardi dolara veći u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom je vođen naglo povećanim budžetima za odbranu u SAD, u vreme šire geopolitičke neizvesnosti izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu i ratom Izrael-Hamas.

Svih devet nuklearnih naoružanih država u svetu troši više, dodaju iz Ikan, a Kina se smatra drugim po veličini trošačem sa budžetom od 11,9 milijardi dolara – iako je ukupan iznos Pekinga znatno ispod 51,5 milijardi dolara koji se pripisuju SAD.

Rusija je treći po veličini potrošač sa 8,3 milijarde dolara, a slede Velika Britanija (8,1 milijardi dolara) i Francuska (6,1 milijardi dolara), iako su procene za autoritarne države ili tri zemlje sa neprijavljenim nuklearnim programima (Indija, Pakistan i Izrael) komplikovane zbog nedostatak transparentnosti.

Suzi Snajder, jedna od autorki istraživanja, upozorila je da su nuklearne države „na putu da troše 100 milijardi dolara godišnje na nuklearno oružje“ i tvrdi da bi novac mogao da se koristi za ekološke i socijalne programe.

„Ove milijarde su mogle biti iskorišćene za borbu protiv klimatskih promena i spasavanje životinja i biljaka koje održavaju život na Zemlji od izumiranja, a da ne spominjemo poboljšanje zdravstvenih i obrazovnih usluga širom sveta“, rekla je Snajder.

Tokom proteklih pet godina, otkako je Ican započeo svoje istraživanje, potrošnja na nuklearno oružje porasla je za 34 odsto, ili 23,2 milijarde dolara. Potrošnja SAD porasla je za 45 odsto za to vreme i za 43 odsto u Velikoj Britaniji, a prema trenutnim trendovima će premašiti 100 milijardi dolara 2024.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pomenuo nuklearni arsenal svoje zemlje kako bi upozorio zapad na direktnu vojnu intervenciju u Ukrajini od početka invazije u punom obimu u februaru 2022. Rusija je takođe započela seriju vežbi koje simuliraju upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u maju blizu ukrajinske granice.

Drugi podaci, koje je utvrdio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (Sipri), pokazuju da je broj aktivnih nuklearnih bojevih glava takođe nešto veći, na 9.585, uglavnom zbog toga što je Kina povećala svoj arsenal sa 410 na 500.

Najveće nuklearne države ostaju, kao i od 1950-ih, SAD i Rusija, koje poseduju oko 90 odsto svih bojevih glava. Rusija ima 4.380 nuklearnih bojevih glava raspoređenih ili u skladištu, u poređenju sa SAD na 3.708, dodali su istraživači.

Istraživači Sipri kažu da „procenjuje da je Rusija rasporedila oko 36 bojevih glava više sa operativnim snagama nego u januaru 2023.“, iako su dodali da nema čvrstih dokaza da je Moskva rasporedila bilo koju od svojih nuklearnih raketa u Belorusiji, uprkos javnim izjavama Putina i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

Britanski arsenal nuklearnog oružja procenjuje se da je nepromenjen na 225 (kao i francuski na 290), ali je pre tri godine Velika Britanija rekla da će podići gornju granicu na broj bojevih glava koje je spremna da uskladišti na 260 bojevih glava Trident kako bi se suprotstavila uočenim pretnjama Rusija i Kina.

Vilfred Van, direktor Siprijevog programa oružja za masovno uništenje, rekao je: „Nismo videli da nuklearno oružje igra tako istaknutu ulogu u međunarodnim odnosima od hladnog rata“.

On je uporedio broj raspoređenih bojevih glava sa zajedničkom izjavom koju su potpisale SAD, Britanija, Francuska, Kina i Rusija 2022. Nadovezujući se na ranije izjave, pet zemalja je izjavilo da se „nuklearni rat ne može dobiti i da se nikada ne sme voditi“.