O životu i smrti u Meksiku odlučuju bodovi

Dokument pod nazivom „Smernice za trijažu i raspodelu resursa na odeljenjima intenzivne nege“ razbesneo je mnoge u Meksiku. Još je nejasno da li se te zvanične smernice protive važećim zakonima. U dokumentu se radi o delikatnom pitanju: koji bi pacijent, u slučaju da su bolnice preopterećene, trebalo da dobije respirator, a koji ne.

Odlučuje bodovni sistem

„Igramo se Boga“, izjavio je za Imagen radio politički komentator Migel Anhel Verdugo, komentarišući sadržaj predstavljenog plana sa bodovima. Dokument na trinaest stranica sastavio je Savet za javno zdravlje koji je pod nadzorom predsednika.

Što je pacijent stariji i što više hroničnih bolesti ima, to je veći broj bodova i to su manje šanse da dobije respirator. Kod trudnica se radi o spasavanju najmanje dva života – one dakle imaju veće šanse da dobiju aparat za disanje ukoliko im je potreban. Apsolutnu prednost, međutim, ima teško obolelo medicinsko osoblje, koje je direktno uključeno u borbu protiv pandemije.

Religija, ekonomski status, nacionalnost, pol, invaliditet, politička opredeljenost, kao i vreme dolaska u bolnicu, kako se navodi, ne igraju nikakvu ulogu. Nije važno ni to da li je pacijent zdravstveno osiguran ili ne. Ukoliko se desi da dva pacijenta imaju identičan broj bodova, odlučuje se nasumično.

Brzo su usledile reakcije. Rektor meksičkog Nacionalnog univerziteta (UNAM) i lekar, Enrike Graue, koji je prema statutu zapravo i član Saveta za javno zdravlje, distancirao se od tog dokumenta. On nije bio pozvao na sastanak na kojem se raspravljalo i glasalo o novim smernicama.

Profesorka mikrobiologije Lori An Himense kaže da je to sramota. „To je dokument za ratnu medicinu. On je mogao da se izbegne da je naša vlada pažljivo postupala kao što se radilo na Tajvanu. Tamo ne moraju da brinu o broju kreveta u bolnicama i respiratorima“, ističe Himenes.

Prema zvaničnim podacima, meksički zdravstveni sistem raspolaže sa 6.175 respiratora i 4.291 krevetom na odeljenjima intenzivne nege. Dodatnih 3.000 kreveta planira da obezbedi privatni sektor.

Prema podacima američkog Univerziteta „Džons Hopkins“, u Meksiku je trenutno korona-virusom zaraženo 6.297 ljudi, a među zaraženima je umrlo 486 ljudi. Procenjuje se da bi narednih sedmica na odeljenjima intenzivne nega mogla da bude potrebna za preko deset hiljada pacijenata.

Da bi se zaštitili lekari?

Komentator Verdugo smatra da bi nove smernice prvenstveno mogle da služe da se lekari zaštite od tužbi. Novinarka Surija Palasios međutim kaže da dokument ni za to nije adekvatan. Ona smatra da taj dokument ne može biti pravno obavezujući. „To je opet jedan nepravilan akt institucije koja je direktno podređena predsedniku“, piše novinarka na portalu Alto Nivel. Takve odluke bi, smatra, trebalo da odobre sudovi.

Nove smernice su još jedan udarac na imidž predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora. Već nedeljama Lopez Obrador najavljuje da je Meksiko najbolje moguće pripremljen za pandemiju i da su stariji ljudi prioritet za njegovu vladu. Ali bodovni sistem pokazuje upravo suprotno.

Zamenik ministra zdravlja Hugo Lopez Gatel je sve to pred novinarima nastojao da ublaži. Etičke smernice nisu ništa novo, rekao je. One su, kako je rekao, samo prilagođene pandemiji. Te smernice će biti primenjene samo u slučaju ako kapaciteti dostignu krajnje granice i kada pacijente nije moguće prebaciti u druge bolnice, kazao je Lopez-Gatel.

„Tako daleko pandemija nije stigla. Nadamo se da će smernice biti primenjene što je manje moguće”, piše novinar Enrike Perez Kvintana. „Ali ako se osvrnemo na velike gužve koje smo imali prethodnih sedmica, na tajne korona-žurke koje su organizovali mladi i na mnoge koji su nastavili da izlaze na ulice, iako to nisu smeli, onda lekarima možda i ne preostaje ništa drugo.“