Obama: Smrt je pala s neba i svet se promenio

„Smrt je pala s neba i svet se promenio“, rekao je Obama, pošto je položio vence u Memorijalnom parku mira u Horišimi. Taj napad ukazuje, naglasio je Obama, da „čovečanstvo poseduje sredstva za samouništenje“.

Obama se, kao što se i očekivalo, nije izvinio za odluku bivšeg američkog predsednika Harija Trumana da se bombarduje grad, ali se osvrnuo na užase rata i izrazio nadu da će Hirošima biti upamćena kao početak „moralnog otrežnjenja“. Dok je stajao s japanskim premijerom Šinzoom Abeom kod Kupole atomske bombe, američki predsednik je ukazao na destruktivnu cenu rata i apelovao na svet da bude bolji. „Stojimo ovde, usred ovog grada, i primoravamo sebe da zamislimo trenutak kada je pala bomba… čujemo tihi plač“, rekao je Obama. On je takođe u znak pomirenja zagrlio Morija Šigeakija, jednog od preživelih u napadu.

„Poznata nam je agonija rata. Skupimo zajedno hrabrost da širimo mir i težimo stvaranju sveta bez nuklearnog oružja“, napisao je Obama u knjizi gostiju u muzeju u Hirošimi, saopštila je Bela kuća.

U eksploziji nuklearne bombe koja je tri dana nakon Hirošime bačena na Nagasaki ubijeno je još 70.000 ljudi.

Obama je takođe izrazio nadu da će doći dan kada će biti manje opasnosti od nuklearnog rata. Američki predsednik je inače dobitnik Nobelove nagrade za mir zbog svoje antinuklearne agende, ali prema mišljenju kritičke javnosti, od tada nije zabeležen poseban napredak kada je reč o tom pitanju. „Moramo da skupimo hrabrost da izbegnemo logiku straha i težimo svetu bez njega (nuklearnog oružja)“, istakao je Obama.

Abe je izjavio da je Obamina poseta dugo očekivana i da predstavlja hrabar potez. On je dodao da će to ublažiti patnju preživelih, te je ponovio antinuklearni sentiment. „Ova tragedija se ne sme ponoviti više nigde na svetu“, rekao je Abe.

Analitičari ocenjuju da će samo Obamino prisustvo u Hirošimi biti shvaćeno kao izvinjenje u onom delu javnosti koji smatra da je taj napad bio opravdan. On će, međutim, pohvale dobiti i od onih koji smatraju da je njegova poseta japanskom gradu dugo očekivani gest dva saveznika spremna da sahrane spornu prošlost.

Deo javnosti smatra da američki lider svakako treba da uputi zvanično izvinjenje iako je Bela kuća uoči njegove posete naglasila da on to neće učiniti. Danijel Filpot, profesor političkih nauka i studija o miru na Univerzitetu Notr Dam, smatra da je nuklearnom bombom u Hirošimi prekršen moralni zakon, koji se protivi namernom ubijanju civila kao i zakone rata, te ocenjuje da bi izvinjenjem američkog predsednika bile izlečene istorijske rane. „Izvinjenjem predsednika SAD bi se zalečile istorijske rane, poništile bi se istorijske platforme za buduće političke zločine i možda bi se Japan naveo da se pokaje za zločine koje je počinio nad SAD“, navodi se u tekstu Danijela Filpota, objavljenom u NJujork dejli njuzu, preneo je AP. U tekstu se takođe naglašava da kada bi se svetska sila izvinila zbog kršenja zakona, mogla bi da služi kao primer nekim drugim državama.

Rezultati pojedinih anketa pokazuju da veći deo američke javnosti i dalje smatra da su SAD bile u pravu kada su bacile bombu „Mali dečak“ na Hirošimu. Prema anketi YouGov, u kojoj je učestvovalo više od 2.000 ispitanika, 45 odsto Amerikanaca misli da su SAD bile u pravu, dok tek svaki četvrti smatra suprotno. Oko 70 odsto njih smatra da bi izvinjenje SAD bilo pogrešno.

Kako su izvestile agencije, Obama je dosta govorio o brutalnosti rata koji je doveo do bombardovanja Hirošime, ali nikome nije pripisao krivicu. On se sastao s dvoje ljudi koji su preživeli napad, ali novinari nisu mogli da čuju o čemu su razgovarali, saopštili su dopisnici.

Ova poseta američkog lidera ima za cilj da ukaže na jačinu savezništva SAD i Japana, navode analitičari. Obama je ranije pozdravio „veliko savezništvo“ dve zemlje. „Ponovo zvanično proglašavamo veliko savezništvo na svetu između Japana i Sjedinjenih Država“, rekao je Obama vojnicima u bazi u Ivakuni.

Obama je doputovao u Hirošimu nakon što je završio razgovore sa svetskim liderima na međunarodnom samitu u Šimi u Japanu.

On je japanski grad posetio gotovo 71 godinu nakon što je na njega bačena nuklearna bomba. I drugi američki predsednici su razmatrali dolazak u Hirošimu, ali su politički odnosi bili previše osetljivi. Hirošimu je posetio DŽimi Karter 1984, ali tada već nije bio na predsedničkoj funkciji.

       „Patnja, koja se prenosi na nove generacije“

Hirošima – Obilasku Memorijalnog parka mira u Hirošimi prisustvovali su i preživeli nuklearnog napada 1945. Kinujo Ikegami (82), koja je preživela atomsku bimbu u Hirošimi, odala je počast žrtvama pre nego što je Obama stigao. „Čula sam kako deca vrište: 'Pomozite mi! Pomozite mi!' Bilo je tako žalosno, tako užasno. Čak me i sada ispunjava emocijom“, rekla je Ikegami. U Parku je bila i Han Jeong Sun (58), kćerka jednog preživelog Korejca. „Patnja, kao i bolest, prenosi se iz generacije na generaciju – upravo je to ono što želim da predsednik Obama zna. Želim da on shvati našu patnju“, rekla je.