“Obamin san o ženama koje vode svet ostaje dalek”: Zašto istaknute liderke napuštaju funkcije?

„Zapravo sam ubeđen da ako bismo mogli da pokušamo sa eksperimentom u kojem su svaku zemlju na planeti vodile žene samo dve godine… Uveren sam da bi svet krenuo u boljem pravcu“, podseća Gardijan.

Obamina intervjuerka – bivša australijska ministarka spoljnih poslova Džuli Bišop – odgovorila je rekavši da će ženama liderikama trebati samo šest meseci.

Podaci, međutim, pokazuju da čak i daleko skromniji cilj rodnog pariteta u globalnom liderstvu ostaje daleko od ostvarivog.

Manje od trećine od 193 države članice UN-a je ikada imalo ženu na čelu, i dok je u poslednje dve decenije zabeležen ogroman proporcionalni porast broja žena u vrhu globalne politike, stvarni broj ostaje neverovatno nizak.

Trenutno, samo 12 država članica UN ima žene na čelu, što je manje sa 17 u 2022.

Istraživanje UN Women sugeriše da po sadašnjoj stopi, rodna ravnopravnost na najvišim pozicijama moći neće biti postignuta još 130 godina.

Poslednjih godina, rast broja žena liderki širom sveta je u stagnaciji a samo ove godine jedan broj istaknutih žena liderki napustile su funkciju da bi ih zamenili muškarci.

U januaru je Džasinda Ardern podnela ostavku na mesto premijerke Novog Zelanda rekavši da „više nema dovoljno u rezervoaru“ da obavlja posao.

Moldavska premijerka Natalija Gavrilita dala je ostavku na mesto premijerke u februaru, okrivljujući niz kriza izazvanih „ruskom agresijom“.

Nikola Sterdžon – iako nije predstavljena u gornjim podacima jer nije bila liderka države članice UN – dala je ostavku u februaru nakon više od osam godina na mestu prve ministarke Škotske, rekavši da je „bilo pravo vreme“.

Zatim je u nedelju Sana Marin izgubila na izborima u Finskoj u tesnoj borbi, čime je okončano njeno vreme kao najmlađe premijerke na svetu.

Pritisci moći

Sve ove liderke napustile su visoke funkcije iz veoma različitih razloga.

Federika Kaso, predavačica međunarodnih odnosa na Univerzitetu La Trobe, upozorava da bi rastuća militarizacija širom sveta zbog ruske invazije na Ukrajinu mogla da izazove neizvesnost za sve žene lidere širom sveta.

„Sana Marin je tražila da Finska uđe u NATO… ali generalno govoreći, birači imaju tendenciju da vide muškarce kao pouzdanije u odbrani i bezbednosti“, kaže ona.

Istraživanje Pew Research-a iz 2018. to delimično potvrđuje.

Na pitanje, većina američkih glasača je rekla da nema razlike između muških i ženskih političkih lidera.

Jedini izuzeci su bili u oblastima kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita – gde se smatralo da su žene efikasnije – i nacionalna bezbednost i odbrana – gde se smatralo da muškarci rade bolji posao.

Kaso ističe i da se žene takođe susreću sa stereotipnim idejama o tome kako treba da se ponašaju, posebno iz medija.

Ardern se suočila sa ličnim napadima bez presedana u novozelandskoj politici.

Policija je 2022. izvestila da su se pretnje premijerki skoro utrostručile za tri godine.

U svojoj ostavci, Ardern je rekla da, iako pretnje njenoj bezbednosti nisu bile osnova njene odluke da podnese ostavku, one su „imale uticaja“.

Marin je trpela nametljivo i često seksističko ispitivanje njenog privatnog života i ponašanja, možda najizraženije dok se suočila sa istragom nakon što se pojavio video na kojem se vidi kako pije i pleše sa prijateljima.

Seksističko medijsko izveštavanje može da utiče na sposobnost žena liderki da prikupljaju sredstva i obezbede donacije za izborne kampanje, kaže Kaso.

Nejednaki pritisci porodičnih obaveza i odgovornosti takođe se smatraju potencijalnim razlogom što je mandat žene liderke – prosečna dužina od 2,1 godina prema Pew Research tako kratak.

„Ne želimo da generalizujemo, ali čak i na vrhu politike, posao brige o porodici i dalje često pada na žene“, kaže Kaso.

Naopaki svet

Istraživanje Evropskog parlamenta iz 2021. pokazuje da rodno ravnopravna društva uživaju bolje zdravlje, snažniji ekonomski rast i veću sigurnost.

Možda nije iznenađujuće da žene imaju daleko bolje rezultate kada su zastupljene u ulogama u donošenju odluka. Na primer, u Norveškoj, studija je otkrila direktnu vezu između prisustva žena u opštinskim većima i nivoa pokrivenosti pružanjem brige o deci.

Kaso upozorava da se žene ne smeju grupisati u jednu grupu, ali kaže da „studije takođe sugerišu da žene više pregovaraju i posreduju, tako da kada su na stolu teške pozicije, one imaju tendenciju da budu diplomatskije“.

Iako je broj žena ministarki spoljnih poslova širom sveta zapravo nekoliko puta veći od broja žena liderki, značajne prepreke ostaju.

Podaci UN Women pokazuju da je i dalje mnogo veća verovatnoća da će ženama biti dodeljeni kabinetski portfelji koji se odnose na porodične i dečije poslove ili za rodnu ravnopravnost nego na spoljne poslove, odbranu ili ekonomske pozicije.

To znači da je tradicionalni put do moći – uzdizanje kroz vladine i visoke pozicije u kabinetu – ženama i dalje teže preći.

Neke zemlje su usvojile rodne kvote u nadi da će napredovati u ravnopravnoj zastupljenosti.

Studija UN iz 2021. pokazala je da su zemlje koje su zakonski propisale kvote kandidata videle porast zastupljenosti žena.

Ali statistika ostaje oštra: samo 13 zemalja ima kabinete koji su dostigli rodni paritet.

Zastupljenost u nacionalnim parlamentima je još neravnopravnija: od 2023. samo šest zemalja ima parlamente koji sadrže 50 odsto ili više žena.

Za sada, Obamin san o ženama koje vode svet ostaje dalek, ali mnogi stručnjaci su to čak kritikovali kao previše pojednostavljeno.

„Posle dve godine videćete da žene nisu homogena kategorija“, kaže Kaso.

„Ali to je dobro u nekim aspektima, jer bi preokrenulo svet naglavačke“, zaključuje ona za Gardijan.