Obeležavanje godišnjice primirja dveju Koreja odražava rastuće tenzije

Severna Koreja je pozvala delegacije iz Kine i Rusije dok se sprema da organizuje velike proslave za hiljade građana u znak sećanja na primirje koje smatra pobedom u „Oslobodilačkom ratu Velike otadžbine“.

Svečanosti će verovatno biti završene ogromnom vojnom paradom u glavnom gradu Pjongjangu, gde bi lider Kim Džong Un mogao da pokaže svoje rakete sa nuklearnim sposobnošću dizajnirane za napad za susede i kopno SAD-a.

U Južnoj Koreji je predsednik Jun Suk Jeol pozvao desetine stranih ratnih veterana da odaju počast poginulim vojnicima u ratu u kojem su od 1950. do 1953. poginuli ili ranjeni milioni stanovnika.

Očekuje se da će hiljade ljudi prisustvovati ceremoniji primirja sutra u južnokorejskom lučkom gradu Busanu, gde je groblje vojnika Ujedinjenih nacija poginulih tokom rata.

Tenzije između dve Koreje jačaju poslednjih godina, pošto se pojačao i tempo raketnih proba Sevrne Koreje, i zajedničkih vojnih vežbi SAD i Južne Koreje.

Tokom 70 godina diplomatskih uspona i padova u odnosima, stalnost je da dve Koreje jedna drugu dosledno smatraju egzistencijalnom pretnjom što je u suštini razlog zašto primirje nikada nije zamenjeno mirovnim sporazumom kako se prvobitno nameravalo.

Upravljanje krizama je sada komplikovanije nego ikada, jer severnokorejski vođa Kim Džong Un nastavlja da odbija da razgovara sa SAD i uvećava svoj nuklearni arsenal koji vidi kao svoju najjaču garanciju opstanka.

Kim se takođe zalaže za još dublju saradnju sa autoritarnim saveznicima svoje zemlje Kinom i Rusijom koje su takođe u sukobu sa Vašingtonom oko regionalnog uticaja i rata u Ukrajini.

Za Južnokorejce, glavni ishod primirja iz 1953. godine bilo je naknadno potpisivanje Sporazuma SAD i Južne Koreje o odbrani.

Suočen s rastućim nuklearnim pretnjama, ;južnkorejski predsednik Jeol sada traži jače garancije SAD da će brzo i odlučno upotrebiti nuklearno oružje za odbranu njegove države u slučaju nuklearnog napada Severne Koreje.