Titanik potonuo pre 111 godina: Šta se zna o najpoznatijoj pomorskoj nesreći svih vremena? 1foto wikipedia

U najpoznatijoj pomorskoj nesreći svih vremena, čija se 111. godišnjica obeležava, „nepotopivi“ “Titanik” je na dno Atlantika za sobom odvukao više od 1.500 putnika i članova posade.

Iako je od ove tragedije prošlo više od jednog veka, broj izmišljenih junaka koji tonu u knjigama, filmovima i stripovima o “Titaniku” danas prevazilazi broj ljudi koji su zaista nastradali kada je brod potonuo, a samo potonuće je i dalje predmet brojnih spekulacija.

Ceo slučaj je odavno postao arhetip, a sam naziv broda, “Titanik”, prerastao je u sinonim za potonuća svih vrsta. Smatra se da je ova tragedija ostavila takav trag u kulturi i istoriji tehnološkog razvoja kakav se ne može uporediti gotovo ni sa jednom nesrećom sličnog obima i koja u kolektivnoj svesti prevazilazi gotovo sve druge pomorske incidente zajedno.

Hronologija događaja tragičnog putovanja na “Titaniku” poznata je celom svetu. Kada je krenuo na svoju prvu plovidbu iz Sautemptona u Engleskoj ka luci u Njujorku, „Titanik” je bio najveći brod na svetu i deo flote kompanije „White Star Line“.

Sagrađen je u Belfastu, a njegov glavni arhtekta i idejni tvorac bio je Tomas Endrjus, koji je potonuo sa svojim brodom.

Sa “Titanikom” je stradao i kapetan broda Edvard Smit, koji je bio poznat kao „kapetan milionera“, zbog popularnosti među bogatim putnicima.

Na brod se ukrcalo više istaknutih ličnosti, kao što su američki biznismen Benjamin Gugenhajm, britanski novinar Vilijam Tomas Stid, slikar Frensis Dejvis Milet, suvlasnik Mejsis lanca prodavnica Isidor Straus sa svojom suprugom Idom, kao i mnogi pisci, glumci i sportisti, dok je vlasnik “Titanika” Džej Pi Morgan navodno odustao od plovidbe u poslednjem trenutku.

Brod je udario u santu leda 14. aprila uveče i potonuo rano ujutro 15. aprila 1912. Od 2.223 putnika i članova posade broda, za koji se pre isplovljavanja govorilo da je „nepotopiv“, 1.517 je poginulo.

Prema podacima enciklopedije Britanika, najviše poginulih je iz treće klase – od oko 710 putnika, preživelo je samo 174.

Posada je imala 885 članova, a stradalo je 76 odsto. Spaseno je 705 putnika, koji su stigli na tlo Amerike zahvaljujući brodu „Karpatija“ koji je pritekao u pomoć. Poslednja preživela putnica Milvina Dil preminula je 2009. u 98. godini.

Kada se sa svojom porodicom ukrcala na “Titanik“ bila je beba. Nakon potonuća često je kritikovan selektivni način spasavanja, koji je osim po geslu „prvo žene i deca“ sprovođen i logikom „prvo bogati po siromašni“, što je dovelo do toga da nastrada mnogo više putnika u trećoj (24 odsto preživelih) nego u prvoj klasi (62 odsto preživelih).

“Titanik” je brod iz serije koja predstavlja vrhunac upotrebe parnih mašina u pomorskom transportu. „White Star Line“ je u seriji Olimpik izgradio tri gigantska broda, a pored “Titanika” u ovu klasu spadaju “Olimpik” i “Britanik”.

Ovi brodovi su imali ogromnu snagu, od čitavih 46.000 konjskih snaga, nosili su okeanom hiljade tona i bili pokretani ogromnim parnim cilindrima. Među tri broda iz Olimpik serije “Titanik” je bio najkomforniji.

Ujedno je bio i najluksuzniji brod svoje ere. Uzor za izradu enterijera bio je čuveni hotel “Ric”, a priča se da se putnik u potpalublju osećao kao da se nalazi na kopnu. U opremanju kabina i prostora kombinovani su imperijalni stil i drugi dekorativni stilovi, od renesanse do viktorijanskog doba.

Putnici, pre svega oni iz prve klase, na raspolaganju su imali telefone, biblioteku, gimnastičku dvoranu, terene za skvoš, bazen, tursko kupatilo, a na palubama se nalazilo više otvorenih kafea. Prepoznatljivo impozantno stepenište izgrađeno od engleske hrastovine, koje se spuštalo niz sedam paluba, autentično je u filmu o „Titaniku“ prikazao režiser Džejms Kameron.

“Titanik” je bio dugačak 269 metara, širok 28, visok 32 metra, a težak 46. 000 tona. Imao je deset paluba, od kojih su osam koristili putnici.

Brodski pogon radio je na ugalj, koji je ubacivalo 176 ložača, a svakog dana brod je u okean izbacivao 100 tona pepela. Na brodu je bilo 20 čamaca za spasavanje, od kojih su četiri bila neupotrebljiva.

Poslednja stanica Titanika je dno Atlantskog okeana na dubini od 3.748 metara ispod površine vode. Posle 73 godine od potonuća brod je pronađen, a sa njim je izvučeno oko 1.000 artefakata koji su se kasnije našli u muzejima širom sveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari