Obeležena 75. godišnjica početka Nirnberških procesa

„Sudjenje vodećim ratnim zločincima u Nirnbergu predstavljalo je revoluciju. Ovaj proces je ispisao ne samo pravnu, nego i svetsku istoriju“, rekao je nemački predsednik, a prenosi agencija Hina.

On je rekao da su Nirnberški procesi važni za kasniji pristup međunarodnom pravu.

„Međunarodno pravo je do otvaranja ovih procesa pre 75 godina bilo pitanje država, a ne pojedinaca. Bez suđenja u Nirnbergu ne bi bilo Međunarodnog suda u Hagu“, rekao je Štajnmajer.

On je takodje rekao da je Međunarodni krivični sud u Hagu poslednjih godina bio meta kritika.

„SAD, koje su u velikoj meri doprinele radu Nirnbeških procesa, u poslednje vreme aktivno su radile protiv Haškog tribunala“, rekao je nemački predsednik.

Obeležavanje u Nirnbergu je zbog pandemije korona virusa prebačeno na internet, a preko video-linka trebalo je da se obrati jedan od glavnih tadašnjih tužitelja Bendžamin Ferenc, kao i ministri spoljnih poslova zemalja pobednica Drugog svetskog rata.

Dana 20. novembra 1945. u zgradi suda u Nirnbergu, koja je izabrana izmedju ostalog i zbog toga što je bila jedna od retkih zgrada suda u Nemačkoj koja je ostala netaknuta tokom rata, započeli su procesi glavnim optuženicima za ratne zločine počinjene tokom takozvanog Trećeg Rajha.

Optuženim nemačkim nacionalsocijalistima sudilo se po četiri tačke optužnice: za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, podsticanje agresije i podsticanje ili učestvovanje u zločinima protiv mira.

Posle godinu dana suđenja sudsko veće, sačinjeno od pravnika iz četiri pobedničke sile iz Drugog svetskog rata, SAD-a, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije i Francuske, izreklo je nacističkim čelnicima 12 smrtnih presuda, sedam zatvorskih kazni i tri oslobadjajuće presude.