Objavljeno 1.500 dokumenata iz istrage o ubistvu Džona Kenedija

Kako navodi Radio slobodna Evropa, nije bilo neposrednih naznaka da zapisi sadrže nova otkrića koja bi mogla radikalno promeniti razumevanje javnosti o događajima oko atentata na Kenedija u Dalasu 22. novembra 1963. koga je ubio Li Harvi Osvald.

Dokumenti uključuju depeše i dopise CIA u kojima se govori o Osvaldovim ranije otkrivenim, ali nikad u potpunosti objašnjenim posetama sovjetskoj i kubanskoj ambasadi u Meksiko Citiju.

Jedna depeša CIA opisuje kako je Osvald telefonirao sovjetskoj ambasadi dok je bio u Meksiko Citiju da zatraži vizu za posetu Sovjetskom Savezu. Posetio je i kubansku ambasadu, očigledno zainteresovan za putnu vizu koja bi mu omogućila da poseti Kubu i tamo sačeka sovjetsku vizu.

Više od mesec dana pre atentata, 3. oktobra, vratio se u Sjedinjene Države preko prelaza na granici Teksasa.

U drugom memorandumu, datiranom dan nakon atentata, kaže se da je, prema presretnutom telefonskom pozivu u Meksiko Citi, Osvald komunicirao sa identifikovanim službenikom KGB-a dok je bio u sovjetskoj ambasadi tog septembra.

Nakon što je Kenedi ubijen, meksičke vlasti su uhapsile meksičku službenicu kubanske ambasade s kojom je Osvald komunicirao, a ona je rekla da se Osvald “predstavio kao komunista i obožavatelj Kastra“, navodi se u depeši.

Komisija koju je vodio predsednik Vrhovnog suda Erl Voren je 1964. zaključila da je Osvald delovao sam, a druga kongresna istraga 1979. nije pronašla nikakve dokaze koji bi podržali teoriju da je CIA bila umešana.