Objavljen najnoviji izveštaj o stanju vladavine prava širom Evrope, ova država je loš primer svima

U svom godišnjem izveštaju kompanija Liberties sa sedištem u Berlinu koju čini 37 grupa za ljudska prava u 19 zemalja, navodi da u starijim demokratijama sa glavnim strankama u vladi, kao što su Francuska, Nemačka i Belgija, izazovi vladavine prava ostaju sporadični.

Međutim, u demokratijama u kojima su stranke krajnje desnice na vlasti ili utiču na vlast, kao što su Italija i Švedska, Liberties kaže da pogoršanje vladavine prava, iako postepeno, rizikuje da postane sistemski.

U nedavno ponovo uspostavljenim demokratijama EU, kao što su Slovačka, Slovenija i Poljska, navodi se da vladavina prava „može brzo da se poromeni – na gore ili bolje“.

Balaz Denes, izvršni direktor Unije građanskih sloboda za Evropu, kako je Liberties formalno poznat, rekao je da njihov izveštaj od 600 stranica – koji je koristila Evropska komisija u svom nadzoru vladavine prava – pokazuje da EU treba da deluje brže protiv jasnih nazadovanje vladavine prava.

„Suština je u tome da Komisija, cela EU, sedi na veoma moćnoj kutiji alata, ali nerado ih koriste brzo i asertivno“, rekao je Denes. „Uznemireni smo nedostatkom ozbiljne analize onoga što se zapravo dešava na nekim mestima“.

Mere kao što su postupci za kršenje ili uslovno zamrzavanje fondova EU bi se mogle i trebale primeniti, rekao je, ali Brisel se ponaša kao „posmatrač“. Oni ne shvataju, dodaje, „da neke vlade namerno uništavaju kontrolu i ravnotežu.”

Slučaj Mađarske, gde sada sistemska pitanja vladavine prava ostaju nerešena uprkos nekim zakonskim promenama, podvlači „koliko loše stvari mogu da se okrenu“, rekao je Denes, „u meri u kojoj to sada služi kao inspiracija onima poput Fica” (premijer Slovačke).

U Francuskoj su, navodi se u izveštaju, prošlogodišnje promene penzionog sisitema „usvojene u očigledno nedemokratskom zakonodavnom procesu“ nakon što je vlada upotrebila posebna ustavna ovlašćenja, dok su se novinari u Nemačkoj sada suočeni sa krivičnim gonjenjem ako objave sudske odluke koje nisu javno dostupne.

U Italiji i Švedskoj, čije vlade vode i podržavaju krajnje desničarske stranke, partneri Liberties-a su prijavili nazadovanje vladavine zakona u oblastima uključujući pravosudni sistem, slobodu medija i pluralizam, građanski prostor i ljudska prava.

U Slovačkoj je populistički premijer Robert Fico „sistematski razbijao demokratske strukture“, dok je u susednoj Sloveniji prodemokratska vlada radila na tome da preokrene napore svog populističkog prethodnika da potkopa demokratske norme.

Poljska, čija se nova vlada bori za obnavljanje liberalne demokratije nakon osam godina dominacije populista, ističe da je „izazov obnavljanja vladavine prava bez narušavanja samih pravnih osnova treba oživeti“.

Slovački premijer Fico je rekao da su predložene revizije, uključujući ukidanje kancelarije specijalnog tužioca koje se bavi korupcijom na visokom nivou, neophodne da bi se okončala pristrasnost prema njegovoj stranci Smer-SSD, ali kritičari kažu da će promene zaštititi njegove političke i poslovne saveznike.

Napori nove vlade da izbaci lojalne nacionaliste sa ključnih uloga i povrati neutralnost u pravosuđu, medijima i drugim ključnim državnim organima, međutim, kritikovani su kao nezakoniti od strane lidera PiS-a, a sumnjaju i neki pravni stručnjaci.

Denes je rekao da je jasna indikacija smera kretanja vlade njen pristup građanskom prostoru, a posebno odnos prema građanskim pravima i drugim nevladinim organizacijama.

„Čak i države poput Francuske i Nemačke ograničavaju ovaj prostor“, rekao je on.

Zabrane protesta

Usred drugih ograničenja građanskog prostora, izveštaj je posebno istakao ograničenja mirnih protesta, za koja se navodi da su se značajno povećala u nekoliko zemalja 2023. godine – uključujući i one koje su dugo podržavale pravo na mirno okupljanje.

Belgija, Bugarska, Češka Republika, Estonija, Nemačka, Mađarska i Švedska uvele su zabrane protesta, često zbog sukoba između Izraela i Gaze, navodi Liberties, a neki takođe ograničavaju slobodu govora, posebno u vezi sa propalestinskim porukama ili simbolima.

Vlasti su takođe izdvojile demonstrante koji protestuju protiv klčimatskih promena, posebno u zapadnoevropskim zemljama kao što su Belgija, Nemačka, Italija i Švedska, navodi se u izveštaju, a hapšenja i krivična gonjenja zbog nenasilnih protesta su česta i sve veća.

U svom poglavlju o slobodi medija, u izveštaju se navodi da je koncentracija medijskog vlasništva zabrinjavajuća u mnogim državama članicama, kao i verbalni i fizički napadi na novinare, zabeleženi 2023. u 10 država članica EU, uključujući Francusku, Nemačku i Švedsku.

Što se tiče kršenja ljudskih prava, Liberties navodi i nepoštovanje prava izbeglica i migranata i dalje „teško pitanje“ među državama članicama EU.

Pravosudni sistemi su opisani kao „politizovani, nedovoljno finansirani i nepravedni“, rekavši da dok su zemlje poput Švedske preduzele korake da depolitiziraju procese odabira sudija, politizacija ostaje rizik u Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

U Nemačkoj, Belgiji, Češkoj i Slovačkoj, mehanizmi odgovornosti bi u teoriji mogli dozvoliti „vršenje političkog pritiska izvršne vlasti na sudije“ – posebno ako bi ekstremističke stranke došle na vlast, upozorava se.

U Grčkoj, Italiji i Slovačkoj političari su otvoreno kritikovali sudske odluke ili davali uputstva u predmetima koji su u toku, dok je odbijanje vlada da se povinuje odlukama u slučajevima azila i zaštite granica dostiglo rekordne vrednosti u Grčkoj i Belgiji.