Obnova Alepa nije na vidiku

Na ogromnom bilbordu na engleskom je pisalo „Ja volim Alepo.“

Ovako je jedan od dopisnika stranih agencija opisao atmosferu od pre neki dan u gradu koji je pre rata brojao čak 2,3 miliona stanovnika i bio trgovinski centar zemlje. Međutim, nedavna atmosfera na Trgu Sadalah al Džabiri potpuna je suprotnost u odnosu na onu koja je preovladavala zbog sukoba koji razaraju zemlju, a koju su činile granate, razmena vatre iz snajperskog oružja, eksplozije automobila bombi u kojima je stradalo na desetine ljudi. Provladine snage su pod kontrolom držale zapadni deo Alepa, dok je njegov istočni deo bio u rukama pobunjenika.

Dopisnici javljaju da se trinaest meseci pošto su snage režima predsednika Bašara al Asada preuzele istok grada, slomivši otpor pobunjenika, tamošnja situacija poboljšava. Oružje je utihnulo, gradske ulice su ponovo oživele, a ima i boljitka kada je reč o snabdevanju vodom i strujom.

Međutim, činjenica je da je grad jedva počeo da se oporavlja od razarajućih ratnih dejstava koja su na beg primorala toliko mnogo civila da je stanovnicima Alepa teško da poveruju da će se on ikada vratiti na staro.

Alepo je sa 2,3 miliona stanovnika pre rata bio najveći grad u Siriji, koji je imao sopstvena kulturna obeležja. Njegovi stanovnici su bili izuzetno ponosni na svoj poseban akcenat sirijskog arapskog, kao i na svoju čuvenu tradicionalnu kuhinju. Istorija grada je stara hiljadama godinama, a turiste je privlačila njegova stara tvrđava, džamija Umajad, te bazar u zatvorenom prostoru.

Međutim, Alepo je postao jedno od najvećih bojišta rata koji još razara zemlju. Istočni deo grada je i dalje u ruševinama. Ulice su raščišćene od šuta, ali projekata izgradnje novih i obnavljanja starih zgrada nema na vidiku. Deo stanovnika se vratio u grad, ali stotine hiljada ljudi se i dalje ne usuđuje iz straha od odmazde zbog svoje lojalnosti opoziciji. Mnogi ni nemaju gde da se vrate jer su im domovi u ruševinama. Najviši zvaničnik UN u Siriji Ali al Zatari je rekao da nema pouzdanih podataka o broju povratnika, ali se na osnovu onih koji su se prijavili za pomoć može govoriti o gotovo 200.000 ljudi koji sada žive u istočnom delu Alepa.

Pobunjenici su u julu 2012. izvršili upad u istočni deo grada, gde su naišli na podršku velikog dela siromašnijih stanovnika. Tokom sledećih nekoliko godina opozicione snage su svoju enklavu u Alepu smatrali svojim najjačim urbanim centrom. Grad je, međutim, podeljen na dva dela, a zbog stalnih sukoba, desetine hiljada ljudi je bilo primorano na beg. Vladine snage su uz podršku ruskih snaga iz vazduha 2016. opkolile enklavu i držale je mesecima pod opsadom. Pobunjenici su se na kraju predali, dok je nekolicina preostalih stanovnika evakuisana, te je istočni deo grada, koji je nekad brojao više od milion stanovnika, ostao potpuno pust.

Većina fabrika u 15 industrijskih zona Alepa i dalje je zatvorena. Mnoge su pretrpele štetu, što zbog pljački, što zbog bombi koje su na njih bacile provladine snage u vreme kada su bile u rukama pobunjenika. Uprkos relativnom miru, pobunjenici povremeno granatiraju zapadne delove Alepa, što znatno usporava obnavljanje proizvodnje.

Šteta u zapadnom delu Alepa je znatno manja. Dopisnici javljaju da struje ima svakoga dana na nekoliko sati, ali će je uskoro biti celog dana. Ulice su raščišćene, a kontrolni punktovi su iz centra premešteni na ulaze u grad, što olakšava protok saobraćaja.

„Svi za Asada“

Nakon pobede provladinih snaga, nema nagoveštaja pomirenja ili priče o tome kako se deo Alepa pobunio i pokušao da smeni Asada. Dopisnici javljaju da stanovnici sada izražavaju samo podršku Asadovom režimu i odbacuju pobunjenike kao islamske ekstremiste koji uživaju podršku stranih sila. Oni, međutim, postavljaju pitanje da li je tu reč o iskrenoj proasadovskoj orijentaciji ili o strahu od odmazde vlasti.